Nataša Đurović

Rođena 1974. u Kraljevu. Po zvanju diplomirani pravnik, a po opredeljenju borac protiv svega što predstavlja prepreku za život u kome ljubav i čovečnost imaju glavnu ulogu. Autor zbirke kolumni pod nazivom „Dnevnik dokone domaćice“ . https://www.facebook.com/djurovic.natasa/

„Vidiš li, Zlatokosa, svoje ime u zvezdama?“ pitao ju je jedne od onih večeri kad su pogledima uprtim negde, tražili beskraj i u njega smeštali svoju bezvremenu ljubav, lišenu svih ovozemaljskih slabosti. Umesto odgovora, prstom je pokazala na zvezde i u vazduhu načinila nekoliko pokreta.

Kažu mi da nisam srpskog roda, jer Srbin ne piše latinicom. A kog sam roda?Recite, iako ja mislim da sam, pre svega, čovek.

U Srbiji to su, uglavnom, estradne umetnice. Do skoro zvali smo ih pevačice, ali eto dokaza kako čovek spontano počne da prati modne trendove!

I još mnogo stvari koje supredstavljale naličje profesije koju je odabrao, ali ovo je bilo pravo lice naličja: ružno, zbunjujuće, a gledalo ga je pravo u oči i tražilo direktno suočavanje. Ispostavilo se da, ipak,nije sve video...

„Jer, šta se desi kad se većini spomene mogućnost odlaska u starački dom, ako se uopšte i sme spomenuti? To se doživljava kao najtragičniji čin, najveća izdaja od strane sopstvene dece! Sledi milion pitanja i zaključak da je to nezasluženo da te onaj za koga si čitac život radio i borio se, tek tako izbaci iz kuće“.

„A kad smo kod ljubavi i pažnje, svi će se zakleti da je ona suština praznika. Ja ne mislim tako. Trebalo bi da je to suština života i svakog dana, zar ne?“

„Sve u svemu, svede se na to da u ovakvoj situaciji oni najgori napreduju a oni koji se istinski zalažu za bilo kakvu inovaciju, budu obeleženi a zatim sklonjeni, jer remete ustaljenu koncepciju po kojoj treba biti učitelj da se ne bi radilo ništa, naročito u selu“.

Opet se obreo u mestu iz kog je otišao, u kući koja se ama baš nimalo nije promenila. Sve je bilo na istom mestu. Uhvatio je sebe kako sve više i više liči na oca, a smeo se zakleti da nikad neće biti takav!

Milutin je krenuo malo kasnije. Išao jepolako, nogu pred nogu, zastajao, razmišljao. Gledao je njive pune žita koje je ove godine rodilo kako odavno nije. Talasalo se, boje su se prelivale u svim nijansama, sve dokle pogled dopire. Maštao je o jednoj velikoj njivi, pa još jednoj...

Generalno gledano, slobodno razmišljanje, otvorenost u iskazivanju mišljenja, tretiraju se kao poželjni, jer ljudi na taj način pokazuju svoj karakter i sve ono što nas čini različitim od drugih.

Pages