Nataša Đurović

Rođena 1974. u Kraljevu. Po obrazovanju, diplomirani pravnik. Bez zaposlenja, naravno, pa vreme koristim za pisanje, čitanje, bavljenje umetničkim zanatom. Volim putovanja, umetnost, etnologiju, antikvarnice i još gomilu stvari. Živim u Kraljevu, koje, takođe  volim.

Milutin je krenuo malo kasnije. Išao jepolako, nogu pred nogu, zastajao, razmišljao. Gledao je njive pune žita koje je ove godine rodilo kako odavno nije. Talasalo se, boje su se prelivale u svim nijansama, sve dokle pogled dopire. Maštao je o jednoj velikoj njivi, pa još jednoj...

Generalno gledano, slobodno razmišljanje, otvorenost u iskazivanju mišljenja, tretiraju se kao poželjni, jer ljudi na taj način pokazuju svoj karakter i sve ono što nas čini različitim od drugih.

„Trebalo bi da to bude alarm koji će probuditi roditelje, a onda i sve nadležne institucije; opomena da nema čekanja ni tolerisanja, da mere koje ga ublažavaju ili sprečavaju moraju biti temeljne i korenite, a ne da se svode na zacelivanje posledica.“

Nije mu se žurilo, i dok bi ga začuđeno gledali, pozvao bi sveštenika i kazao:„Je li, pope, jesi izguslo što si imo? ’Odi vamo! Daj da platim pa da ideš. Reko sam da mi ne dolaziš. Pop mi ne treba“.

Jezik je živa kategorija koja se menja, to znamo odavno. Opstaje u svakom slučaju, izmenjen ili ne, ali ovo je vek u kom promene dolaze brže i nismo uvek u stanju da pratimo njihov tempo i da im se prilagodimo.

„Šta se njih tiče što nekome nije dobro? Što nekoga bole noge? Što je neko, među onima koji stoje, star, bolestan, invalid? Njihovo sedenje mi plaćamo, ništa ih ne košta. Oni ne čuju, ne vide, ne razmišljaju“.

A šta su, u stvari, dečja prava? Koja im je suština? Zbog čega se toliko insistira na njima? Ko ih ugrožava? Ko ih brani, a ko ih tumači i na koji način?... I još mnogo pitanja se nameće. Logično.

Zbog povoljnog geografskog položaja, veoma smo važno područje, i tranzitno i tranziciono, pa su nas svi… Onako u tranzitu, da ne kažem usput, da bi nam na kraju, tranzicija otvorila oči, i mi shvatili da smo zemlja čuda. Nebeskih!

Posvećenost sitnim i krupnim stvarima koje je dovodila do savršenstva, bile su njena odbrana i beg od onoga što je htela da zakopa, od onoga što je živelo u njoj i uporedo sa njom ustajalo i legalo. Bile su to uspomene na studentsku ljubav – lepe, nežne, ali i sećanja na ono što je došlo posle toga.

“Svaka pesma koja je nastala, prihvatana je sa oduševljenjem i vrlo brzo postajala “narodna”, što znači da nije zaštićena autorskim pravima i da on nije imao pravo na nadoknadu od korišćenja svog dela.”

Pages