Politika

Politika

Povodom svetskog dana socijalne pravde 20. februara.

U dobra, stara vremena, kada je zemlja u kojoj sam rođen bila negde između Istoka i Zapada, dinar je bio konvertibilan, pasoš cenjen, a granice otvorene u oba smera.

Na Kosovu se ništa nije promenilo. Kostovo je ostalo naše i izgubljeno, sveto i prokleto.

Evo, već šesnaest godina traje igra nesposobnih oko fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina.

Nedavno povećanje vodostaja telesnih tečnosti diljem otadžbine zbog mučki prosute krvi u Kosovskoj Mitrovici i javnog prosipanja suza pred kamerama samo potvrđuje da je Srbija močvara.

„Ova glava mnogo priča – odsecite je!“, što bi u čuvenoj replici u filmu „Kosovski boj“ rekao Branislav Lečić, tumačeći lik Bajazita, koji na smrt osuđuje Obilića... Tako je nekako u Srbiji sa umnim glavama, još od pravog Kosovskog boja, sve do danas.

Da političari narodu rade "bezobrazne stvari" nije ništa novo. Da pri tom koriste onu stvar na "K", takođe je opštepoznato. Da, pogađate, u pitanju je - Kosovo.

Kosovo je nekima zavet, nekima teret, ali uglavnom sve nas „žulja“; bilo da smatramo da ga treba braniti, bilo da smo stava da ga treba „sahraniti“.

Ikar je leteo do Sunca. Naše Ikaronje lete od partije do partije da bi uletele u Parlament...

Alo, bre, Purgeri i HerceGovani! Pa, oko granica na Dunavu možemo i da pregovaramo, ali u antinacionalnu prirodu Haškog suda nam ne dirajte! Antisrpstvo Haškog suda je svetinja za koju smo se decenijama borili!

Pages