Osvald Tomović

Dakle, manite se više te glume i skinite nam se s kurca sa tim svojim ego-tripovima o svojoj dijarečnoj potrebi da se olakšavate u mozak onih koji traže živu reč, zdravu misao i shvatanje stvari zasnovanih na pravdoljubivosti i istinoljubivosti koja obezbeđuje nastavak života uopšte.

Kome nije jasno da književnost u dvadeset i prvom veku ne može ni približno da bude kao ona iz ranijih vremena taj je malouman i ne zna gde se kopča.

Tako su mediokriteti preko raznih društvenih nauka stigli do ubeđenja da treba da budu proglašeni intelektualcima, ali ne zato što imaju neku misao vodilju koja mora da bude obnarodovana da ne bi propala kao mnoge druge u lavirintima zaborava, već zbog beneficija koje taj naziv nosi.

Ako u današnjem svetu postoje demoni iz večnog pakla oni sa velikom sigurnošću nose mantije i odela.

Ključna reč je vlast. Ali, ne bilo kakva vlast, već vlast u ime večnosti, što znači uzvišena i nepodložna dokazivanju, već stalna i nepromenljiva.

Da li si svestan da si prevarant, lopov i nadasve odvratno živo biće ako računaš na tuđe kao na svoje, ako kalkulišeš s nečim što nisi stekao i da si tako samog sebe osudio na najgoru moguću kaznu?

Obrazovani, školovani, kulturni i fini ljudi koji su vredni i kreativni beže. Vode svoje porodice sa sobom, jer je sistem koji je koliko-toliko obuzdavao zlo razrušen i uništen. Beže bez žaljenja, bez sujete, bez kajanja, jer beže od zla.

Šteta je učinjena, popravke više nema, a sve ostalo su samo iluzije u koje nas uljuljkuju sluge zla dok novac koji su pokrali pakuju po drugim državama u kojima valjda misle da će moći na miru da ga troše, a da ne budu pozvani na odgovornost.

Koliko sam samo puta bez ikakvog vidljivog efekta napisao da je saradnja sa okupacionim snagama ravna veleizdaji, ali to njima nema veze, jer sladak dinar, a slatke i mogućnosti u zemlji ekstremno labavog morala.

Ali, vratimo se na prirodne pojave u ljudskom obliku koje ne brukaju naziv „inteligencija“ i osmotrimo ih malo bliže.

Pages