Igor Čobanović

Rođen je u Sremskoj Mitrovici 19.06.1978. godine. Pisanjem počeo da se bavi, jer nikad nije znao gde će sa viškom reči, pa je rešio da ih beleži na papir. Aforizmi koje piše objavljivani su u knjigama sa više autora i u dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na raznim portalima. Autor je knjige kratkih priča i aforizama pod nazivom “Aforizmi i druga nerazmišljanja”.

Kod nas postoji nekoliko vrsta mraka, od kulturnog do zdravstvenog, ali definitivno je najveći onaj koji se odnosi na informisanje građana. Medijski mrak. Nikada pre mrak nije bio crnji po tom pitanju nego što je danas. Na prste jedne ruke možete prebrojati elektronske i štampane medije koji u svom izveštavanju imaju i aktivnosti opozicije. Doduše, i režimski mediji izveštavaju o tome, ali samo u kontekstu „Domaći izdajnici, strani plaćenici, rušitelji i mrzitelji“ Nazivaju ih: „Ološ, kreteni, neradnici, šljam“.

Da smo bolji, imali bi i bolju vlast. Sasvim logično.

Mart je sigurno najlepši mesec u Valensiji.

Pa, oni i jesu veliki. Da nije njih, pola Srbije, pola Bosne, pola Hrvatske, Makedonije i Crne Gore bi umrlo od gladi i opet bi zaratilo, jer bi sirotinja bili još veća.

Manipulacija i strah su sredstva kojima se narod kontroliše, narod koji je nekad bio ponosan, častan i koji je živeo životom dostojnog ljudskog bića.

Zato što su oni simbol mračne prošlosti Srbije.

U našoj medicini postoji samo jedan pravac. Pravac - Nemačka.

ada bismo poklonili nadu onima kojima je više nemaju. Pola ljubavi Isusu, a pola onima zbog kojih je on i stradao, ljudima.

Samo ljudska glupost i organizovani kriminal mogu da stvore ovako neorganizovane državne institucije...

Za neku političku ideju ginemo, za nacionalnu ubijamo, dok za ideju čoveka, ne činimo gotovo ništa.

Pages