Igor Čobanović

Rođen je u Sremskoj Mitrovici 19.06.1978. godine. Pisanjem počeo da se bavi, jer nikad nije znao gde će sa viškom reči, pa je rešio da ih beleži na papir. Aforizmi koje piše objavljivani su u knjigama sa više autora i u dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na raznim portalima. Autor je knjige kratkih priča i aforizama pod nazivom “Aforizmi i druga nerazmišljanja”.

Koliko je nekad bilo divno, kad bili smo klinci. Ne samo zbog mladosti nego i zbog neopterećenosti svim i svačim kao danas. Malo šta je tad moglo da nas podeli. Uglavnom su to uspevale sitnice, ali i one su se pojavljivale samo kad se igramo ili kad gledamo derbi. Samo tad i to prođe već nakon 90 minuta. Slavili smo sve zajedno. Uopšte nije bilo bitno koji je i čiji je praznik, mi smo sve to doživljavali kao naše.

Pregovore o statusu Kosova sa jedne strane vode kriminalci, ratni huškači i profiteri, a sa druge strane teroristi, kriminalci i profiteri. Dakle, Kosovo je izgubljeno čije god da bude posle tih i takvih pregovora. U oba slučaja, građanima Kosova i Metohije se ne piše dobro. Ne samo zbog enormnog kriminala, koji caruje ne tom prostoru, nego što je Kosovo trajno kontaminirano nacionalizmom, što srpskim, što albanskim.

Prosvetni radnici su danas izgubili sve ono što im je nekad davalo autoritet. Obrazovni sistem je izgubio svoj obraz i onaj šamar od neki dan je zapravo šamar tom i takvom sistemu.Na neki način, ja se divim ljudima koji se danas odluče da rade u prosveti. Danas kada je čitav obrazovni sistem izgubio onaj drugi deo naziva koji ga je krasio pre nekih 20, 30 i više godina.

Nije problem što sit gladnom ne veruje.
Problem je što gladan sitom veruje i glasa za njega.

 

Pravi dokaz da nas je Bog stvorio još nisam video.
Dokaze da smo nastali od majmuna sretnem svaki dan.

 

Nervira me jedan Miloš.
Hitno potrebna dva loša!

 

Uveliko smo u XXI veku, ali nismo se puno pomakli od srednjeg veka. Fale nam još neke sitnice, pa da u potpunosti imamo srednjovekovne poglede na ljudska prava i da sudimo ne po zakonu već po nagonu.

Juče sam, šetajući psa, imao priliku da se, po ko zna koji put, uverim koliko ljudi u sveti pojma nemaju ni ko smo mi, ni gde smo. Tačnije, Španci, ali slušajući druge naše ljude koji žive u tom belom svetu, mogu da kažem da je situacija skoro ista i u ostalim državama.

Juče sam, šetajući psa, imao priliku da se, po ko zna koji put, uverim koliko ljudi u sveti pojma nemaju ni ko smo mi, ni gde smo. Tačnije, Španci, ali slušajući druge naše ljude koji žive u tom belom svetu, mogu da kažem da je situacija skoro ista i u ostalim državama.

Jednostavno, moramo da menjamo sebe da bi nam bilo bolje.

Kod nas postoji nekoliko vrsta mraka, od kulturnog do zdravstvenog, ali definitivno je najveći onaj koji se odnosi na informisanje građana. Medijski mrak. Nikada pre mrak nije bio crnji po tom pitanju nego što je danas. Na prste jedne ruke možete prebrojati elektronske i štampane medije koji u svom izveštavanju imaju i aktivnosti opozicije. Doduše, i režimski mediji izveštavaju o tome, ali samo u kontekstu „Domaći izdajnici, strani plaćenici, rušitelji i mrzitelji“ Nazivaju ih: „Ološ, kreteni, neradnici, šljam“.

Da smo bolji, imali bi i bolju vlast. Sasvim logično.

Pages