Olga Tomović

Živim i radim u Beogradu.

Ana se ne plaši reakcija, naprotiv, ona provocira reakciju posmatrača u nadi da će maker na taj način ovaj otkriti pravo lica iza svoje maske, jer u sadašnjosti maska je imperativ, čovek bez maske je go i u nemilosti socolioških, kulturnih i političkih postulata.

Pa, ko sam bre ja?! Nisam čovek, nisam niko i ništa, a pišem i to loše. Pevam, doduše sve ređe, umela sam da sviram, ne tako dobro, ne virtuozno, dovoljno ugodno za neka uha.

Tog jutra majka je ustala prva, hodala je gore-dole po obodima bašte kao da će svojim nervoznim koracima osušiti glavice bele rade koje su se preko noći otvorile na travnjaku.

Pevala je o ljubavi u vetar, u vacuum između njega i svetlosti. Pesmom je pravila most od suza i sunca, pesmom mu je pokazivala put nazad...

Umreću, a iza sebe neću ostaviti ništa više od eha bivše lepote koja će odzvanjati kičastim bojama u novom vremenu oštrih linija i preciznih emocija.

Aleksandra Ćosović - ВОРГ

Bila je prirodno ružna, neprirodno zapuštena i upadljivo glasna.

Srbija polako postaje država festivala koja gravitira da uđe na mapu svetske turističke ponude. Nudimo svetu iće i piće, a takođe i lepe, jeftine žene i dobru muziku. Pa šta tu ima da se ne voli?

Menjala se, pratila ga je. Očajnički je pokušavala da ga navede da je zavoli. Udvarala mu se neiskulusno, navikla da odbija tuđa udvaranja.

Grad ima svoja pravila buke, ona je osnovno gradsko pravo i ekspresija moći. Rika lava, podnevna sijesta pred horsko ridanje u špicu nepregledne bujice vozila i pešaka.

Pages