Olga Tomović

Ja sam čuvar iskre. Ja sam ona duša koja je pali u najmračnijem delu kosmosa, jer nema izbora, jer je rođena da sija.

Pa kako ja? Odakle u meni tolika energija da iz sebe izbacim sunce, a da se i sama ne ugasim? Da se podelim, a da ostanem cela?

Prezir je gospodar malih duša, onih nesposobnih da mrze, onih koje bi se rađe sakrile iza ove polumržnje, nego sami sebi priznali da su dovoljno veliki da se u njih useli gospodar mraka.

Ležao je na onoj livadi gde je prestao da postoji i postao neko drugi. Glava mu je počivala na njenom krilu. Nije gledao zvezde, gledao je svu tugu vasione u jednoj suzi koja joj kliznu niz obraz.

Rođen je u selu Stepanovićevu kod Novog Sada, 1988. godine. Svoju ljubav prema crtežu otkrio je još kao dete, ali njegov razvojni put kao slikara tekao je uzburkano, sa usponima i padovima, nezadovoljstvima i burnim prekidima.

Kada je najzad nastavila, taman se spremao da je prekine, ali je odustao, jer je poznavao majku, a poenta se krila u mesu koje njene reči još nisu zagrizle.

Šta se promenilo na prošlih dvanaest listova kalendara? Da li smo se probudili? Da li smo se podigli i riknuli u bolu da povratimo makar dostojanstvo?

Kako je danas teško biti iskren, a nesrećan. Stati pa priznati svoju bedu i svoj jad, jed, gorčinu... Stati onako hrabro, pa iz dubine duše, iskreno iscediti srce na papir.

Marija Ilić je prvenstveno dizajner i karikaturista. Takođe, ona slika akvarele živih boja kojima ukrašava srca posmatrača. Rođena je 1970. Godine u Nišu gde je ostala da živi i radi. Marijinu umetnost odlikuje vedrina, jer sve što njena četka dotakne dobije novo odelo od paunovog perja. Sama za sebe kaže da je veliki optimista po pitanjima života, a da na nedaće i zlu sreću odgovara sjajem u očima.

Ja sam noćni leptir. Ja sam davno zaboravljena vila, nestala iz sećanja, nestala iz priča, a opet postojim i postojaću dok je vremena.

Pages