Olga Tomović

Sve su ne bile tu i sve su želele da budu ulovljene...bilo je takvo doba godine, bilo je takovo vreme, plena u izobilju, malo vukova.

Sat je otkucavao, nasula je sebi drugu čašu votke i već je trezvenije razmišljala.

Imala sam tu privilegiju da lično upoznam Sašu Micića - Monegorijasa, da pišem o njegovoj magiji Beograda prenesenoj na platno sa koga diše uvek vrelo, a sada imam potrebu da napišem i nekoliko reči o čoveku iza platna. Jer, šta je to slika, ako ne čovek od koga se rađa.

Otresao je sopstveni bol i dozvolio da ga preuzme njena ljubav, ona za koju je živeo, a onda se vratio u svet iz koga su iznikli i u kom su rastavljeni na nespojivo, pa se pribrao i usredsredio na problem.

Mesec je bio njeno sunce, crna je bila njena boja, noć i grad bili su njen život.

A, baš je tog jutra imala težak pohod na srce, koje je tuklo bitke za razum u snovima o otetom i prokletom, o svesti i podsvesti protkanoj užarenim lancima jave ogrnute u crne kožuhe i zapaljenih očiju.

Sedela je i pušila, ćutala je, a lomila se, raspadala se i pono sastavljala. Sa svakim izdisajem nestajala, a sa svakim udisajem ponovo nastajala. Kada je cigareta dogorela, ponovo se uspravila, a u očima joj se rasplamsala ona životna vatra koja gori samo u onima koji su zaista živeli.

I onda beše neko proleće, mada se sunca ruku na srce uopšte ne sećam, jer mi se hladnoća provlačila mesecima kasnije kroz svaki udisaj. Ali, sećam se prve bombe i prvog uzvika neverice i prvog pokušaja da sa svojom deceniju iscrpljivanom svešću spojim činjenicu da više nikada ništa neće biti isto…ništa isto ni u Srbiji, ni u Evropi, ni u svetu.

A moj je utisak da nikada nismo bili dalje od sebe. Da je evolutivni tok uma sasečen u jednom trenutku napretka i sputan tehnologijom koja ga je umrtvila, ulenjila i vratila na primalne nagone i animalne aspiracije.

I nikada nema dovoljno para u kasi za zdravstvo, jer je kasu pojela nezasita vladajuća kasta, koja će reći da nam nikad bolje nije bilo, ali će okrenuti slepo oko na sve gore uslove po bolnicama. Ladno će da zaborave na bolest, jer je to ružno, ne ide uz imidž Srbije kao evropske Meke za noćni život.

Pages