Olga Tomović

Sedela je i pušila, ćutala je, a lomila se, raspadala se i pono sastavljala. Sa svakim izdisajem nestajala, a sa svakim udisajem ponovo nastajala. Kada je cigareta dogorela, ponovo se uspravila, a u očima joj se rasplamsala ona životna vatra koja gori samo u onima koji su zaista živeli.

I onda beše neko proleće, mada se sunca ruku na srce uopšte ne sećam, jer mi se hladnoća provlačila mesecima kasnije kroz svaki udisaj. Ali, sećam se prve bombe i prvog uzvika neverice i prvog pokušaja da sa svojom deceniju iscrpljivanom svešću spojim činjenicu da više nikada ništa neće biti isto…ništa isto ni u Srbiji, ni u Evropi, ni u svetu.

A moj je utisak da nikada nismo bili dalje od sebe. Da je evolutivni tok uma sasečen u jednom trenutku napretka i sputan tehnologijom koja ga je umrtvila, ulenjila i vratila na primalne nagone i animalne aspiracije.

I nikada nema dovoljno para u kasi za zdravstvo, jer je kasu pojela nezasita vladajuća kasta, koja će reći da nam nikad bolje nije bilo, ali će okrenuti slepo oko na sve gore uslove po bolnicama. Ladno će da zaborave na bolest, jer je to ružno, ne ide uz imidž Srbije kao evropske Meke za noćni život.

Ja sam čuvar iskre. Ja sam ona duša koja je pali u najmračnijem delu kosmosa, jer nema izbora, jer je rođena da sija.

Pa kako ja? Odakle u meni tolika energija da iz sebe izbacim sunce, a da se i sama ne ugasim? Da se podelim, a da ostanem cela?

Prezir je gospodar malih duša, onih nesposobnih da mrze, onih koje bi se rađe sakrile iza ove polumržnje, nego sami sebi priznali da su dovoljno veliki da se u njih useli gospodar mraka.

Ležao je na onoj livadi gde je prestao da postoji i postao neko drugi. Glava mu je počivala na njenom krilu. Nije gledao zvezde, gledao je svu tugu vasione u jednoj suzi koja joj kliznu niz obraz.

Rođen je u selu Stepanovićevu kod Novog Sada, 1988. godine. Svoju ljubav prema crtežu otkrio je još kao dete, ali njegov razvojni put kao slikara tekao je uzburkano, sa usponima i padovima, nezadovoljstvima i burnim prekidima.

Kada je najzad nastavila, taman se spremao da je prekine, ali je odustao, jer je poznavao majku, a poenta se krila u mesu koje njene reči još nisu zagrizle.

Pages