Kultura i umetnost

Kultura i umetnost

Ovog puta je visoko digla glavu kao da vodi samu kraljicu. Išla je dugim korakom uz brdovito dvorište ne bi li iznenadila ukućane. Obećala im je dobru i lepu devojku iz drugog sela i jedva je čekala njihovu reakciju kad je budu videli, nema lepše u deset sela dalje.

Neko vreme ih nije bilo, pa su opet došli i gospodin slučaj je hteo da u dvorištu, na ljuljašci, bude baš samo Nevena i da nju ugledaju prvu kad su prošli kroz kapiju. I desila im se Ljubav. Obostrana, na prvi pogled.

Srce pumpa krv i srce voli. To su jedine dve stvari koje ono i treba da radi. Prva funkcija nas održava u životu, a druga održava život u nama.

Svakoga dana sam je čekao skriven i poput senke pratio do kuće, želeo sam je gledati kako hoda, jer to me je i držalo dalje od nje.

Njen cilj bio je taj osećaj. Saznanje duboko ukorenjeno u svakoj pori, da može da pokida konce i lance kojima su je pokretali stvoritelji na pozornici života. Sama činjenica da nije vezana već je bila sasvim dovoljna da počne da miriše vazduh.

“Ne diraj, Besmrtna! Postoje ljudi o kojima, jednostavno, ćutiš.”

Sedim na vrhu svoje loptaste osećajnosti i meditiram. Dođeš mi, zagrliš me i ćutiš.

Anri de Tuluz Lotrek je bio plemić, čiji su roditelji bili u vrlo bliskom srodstvu. Njegov rast i bolest kostiju je bila posledica genetike. Onemogućen da pleše, gledao je druge dok plešu i tu strast ovekovečio na skoro svim svojim slikama - ako nije mogao da pleše, plesao je kistom. Vikonta je privlačilo parisko podzemlje, druženje sa sumnjivim ljudima i naklonost ka prostitutkama. Otac ga je molio da slike ne potpisuje porodičnim imenom. On se uporno potpisivao porodičnim imenom i bio moćan u slikanju, obrazovanju, šali i produhovljenosti.

Moja žena je sada slobodna i mrtva. Ta sloboda mi ju je oduzela. Ja više nemam razloga da se radujem i nadam slobodi. Ako bi nas nekim čudom i oslobodili i vratili u naše selo da živimo život kao ranije...moj život, niti bilo čiji ovde, ne bi bio kao ranije. Naša sloboda gotovo da više ne bi ni imala smisla.

Tog oktobarskog jutra, osim male tašnice preko ramena, nosila jei karirani kišobran i jednu belu fasciklu. Ušla je u drugi vagon skoro praznog voza i otpozdravila starom otpravniku koji je mahao sa praga svoje kancelarije...

Pages