Iz trećeg ugla

Nama ne treba istina, to je već dokazano, nego njena suprotnost!

Pravdajući svoju nesanicu, dnevnu štampu čitam isključivo noću. Obeshrabrujuće vesti o matematički izraženoj lepoti žene, o statističkom prikazu bogatog čoveka, o procentima mortaliteta i nataliteta, o degradirajućoj činjenici da naslovnicu zauzima loš eksperiment plastičnog hirurga i modnog dizajnera, zadovoljavajući kriterijum površine neostvarene devojke, što na kubik ulazi u dnevne nivine, u dnevne ljude, u dnevne živote. Podvučeno šifrom-starleta.

Pričaju nam o čarima Jugoslavije, nesavesno, nehumano, ne obazirući se na činjenicu da su iscedili svaki plod, nama ostavivši eroziju.

Ideja reciklaže u kuhinji je zaživela odavno, ali toliko je razvijena, da bismo mogli biti ponosni jer smo na vrhu svetske liste u tom pogledu. Da se ne baci…

A tužna, zapanjujuća i alarmantno zabrinjavajuća činjenica je da je u Srbiji svaka treća žena žrtva nekog oblika porodičnog zlostavljanja, a da se svako četvrto završi tragično po slabije, dakle po žene i decu.

Poneću sve svoje crvene haljine i šešire. Igraću salsu, rumbu, mambo…odevena u crvenu haljinu, puštene crvene kose, dok još mogu da izgledam zanosno. Brčkaću noge u karipskom moru dok moj muž lovi ribu.

Igor Mihaljević

Gledala je u ogromni sat ispred sebe, minuti su prolazili kao večnost.

Ko još želi da rađa sirotinju, ona je i bogu teška, a kamo li roditeljima.

Ime mi je početak. Uz prasak, uz erupciju, uz krik rađanja, uz uzdah najželjenijeg poljupca i prvog dodira.