Iz trećeg ugla

Govore...tako jasno moje ruke pretvorene u krila...

Većina devojaka liči jedna na drugu, prateći neki nametnuti šablon lepote.

Roditelji sa decom koju drže za ruke ili guraju u kolicima, videh i dve majke koje doje dok šetaju.

Znam, umreću gladna i debela, prezrena od ženskog roda, pre svega, zbog obožavanog mi bureka!

Pitam ih šta je bilo? Šta se desilo? One od suza ne mogu da mi odgovore.

Da li je neko od vas išao nekada sam na svadbu?

 Ovo je bio početak nekog, nazovimo polaska u svet provoda, muzike, mladalačkog ludovanja...i zato i zaslužuje mesto u pričama. Bio sam klinac od nepunih 15g, još uvek nezreo, kada su me na ovaj, tada veliki događaj poveli dva momka koji su bili podstanari kod nas.Već sam počeo da slušam rock muziku, koja je tada bila u totalnoj ekspanziji...svaki čas su se pojavljivale nove grupe, pa i stvarani novi žanrovi, kao punk, jazz rock, itd.

Ovo je tragedija jednog naroda.

Četiri neželjena „šarmera“, od najgoreg do najbezopasnijeg. Četiri je baksuzni broj u jugoistočnoj Azji, verovatno sa doooobrim razlogom.

Ponosimo se tom dalekom istorijom na koju mi ama baš nikako nismo uticali.

Pages