Iz trećeg ugla

I dan danas ženama se nameće da im je mesto u kući, ali eto, poboljšava se i to. Sad im je mesto i kući i na poslu i na roditeljskom i u lekarskoj ordinaciji i na svim onim mestima gde njega mrzi da ide, ili ga jednostavno ne zanima.

Trajalo je dugo to naše dopisivanje i preraslo je u zbližavanje koje je duboko uticalo na moju dušu. Znao sam da je volim.

Otkad su svi postali pametni, nikom ništa nije jasno. Nemamo težnji, ali smo zato svi uvek pametniji. Znamo mi. Sve je gugljivo i svako je gugljiv. Sumnja se u sve, ponajviše u naučne dokaze i pravopis.

Sve predizborne kampanje liče jedna na drugu;
Svi izbori nesrećni su na svoj način.

Srknem kafu i ne mogu da ne vidim sve te likove koji se djubretom bave. To je moj komšiluk, to su ti napaćeni, obezvredjeni, ruinirani ljudi, penzioneri, radnici, intelektualci. Već sam počela da razmišljam kako ima više onih koji se djubretom bave kao, jelte, istraživačkim projektom, a ne onih koji bace djubre i odu.

Naime, ovo me je podsetilo na sličnu predizbornu kampanju pre dvadesetak godina. Tad su, kao, predstavljali kandidate za narodne poslanike i naletela sam na čiču u narodnoj nošnji, na divančetu. Predstavio se kao „srpski guslar“ i krenuo nešto da svira.

Do sad sam uglavnom već imala ideju unapred, ali ima nešto što me u poslednje vreme mnogo opterećuje, a to je pitanje dekriminalizacije ili legalizacije kanabisa.

Glad za imanjem je nadjačala glad za znanjem, stvaraocima komanduju potrošački nagoni, a deca nam se rađaju i rastu ispod mača autodestrukcije.

Imam jednog drugara koji je gay. On je kao prijatelj izuzetan. Dobar do kosti i jedna neiskvarena duša.

Ljudi diskriminišu otvorenu tugu, jer ona nije public-proof. Nema potrebni certifikat.

Pages