Na lepom plavom biciklu kroz politiku

Nije neobično da deca, naročito ona mlađa, redovno postavljaju pitanja svojim roditeljima s namerom da zadovolje svoju radoznalost.
Takav je slučaj i u domu Topalovića u kom je rastao mlađani Slavko.
-Tata, šta je to politika? -upita dečak svog oca koji je uobičavao da popodne, nakon posla, provodi vreme ispred televizora.
Otac je jasno čuo pitanje svog naslednika, ali je nastavio da gotovo omamljen zuri u ekran televizora.
-Tata? -upornost nije napuštala malog Slavka.
-Molim? -sanjivim glasom upita otac svestan da neće moći da izbegne pitanja svog sina. Pitanja, jer jedan odgovor bi uvek ostavljao prostora za neko novo pitanje.
-Šta je to politika? -istim tonalitetom ponovi pitanje dečak.
-Zašto te to zanima? -bez imalo iznenađenja upita otac, naviknut na neobična pitanja.
-Stalno se ljutiš zbog te politike, pa me zanima šta je to.
Otac, delimično ganut zbog pažnje koju ima kod svog sina, rešio je da zadovolji radoznalost svog sina.
-Objasniću ti na jednom običnom primeru. Sada u nedelju nam imamo goste. Dolaze nam tvoj ujak, ujna i tvoj mali brat Mitar. Ti ćeš ovog puta da se igraš sa svojim bratom i nećeš ignorisati njegovo prisustvo kao uvek do sada.
-Ne pada mi na pamet! -gotovo uvređeno dreknu dečačić.
-Zašto nećeš? -postavi otac pitanje na koje je veoma dobro znao odgovor.
-Zato što je razmažen, uvek sve mora da bude po njegovom, tužika me, dosadan je, ako jedemo slatkiše trpa ih u usta i guta ih samo da bi pojeo više, sebičan je.... -nabrajao je dečak da je gotovo ostao bez daha.
-Dobro, dobro... -klimao je otac glavom. -Međutim, ako ti dam novac, ti ćeš prihvatiti moj predlog i igraćeš se sa njim.
-Neću! -dosledno reče Slavko.
-Razmisli sine, sa tim novcem ćeš moći da kupiš novu loptu.
-Ne i ne!
-A ako ti dam novac koji će biti dovoljan da može da se kupi bicikl? -nastavio je sa pregovorima predani otac.
-Pa sad... Možda bih mogao da se malo igram sa njim. -neubedljivo reče dečak.
-E u tom slučaju možeš da dobiješ točak od bicikla.
-Jedan točak? Šta će mi samo jedan točak? -začudi se Slavko.
-Pa ako se malo igraš, dobiješ malo od bicikla. Tako je pošteno. -matira otac sina.
-A koliko treba da se igram za celu biciklu? -upita dete sneveselo.
-Čitavog dana. Dozvolićeš mu da se igra sa svim tvojim igračkama, nećeš vikati ako neku i polomi i trpećeš ga šta god da uradi, a na kraju dana, pitaćeš ujaka i ujnu da Mitar prespava kod nas. -postavio je jasne uslove otac.
-Ona plava bicikla što smo gledali? -upita dečak obarajući pogled.
-Baš ta.
-Dobro...može.
-Eto sine, sada si saznao kako izgleda politika. -reče otac pa pomazi sina po kosi.

Autor Željko Žele Jovanović