Nebojša Obrenović

Nebojša Obrenović, rođen 1982 god. u Beogradu. 

Kao dečak od 6 godina pobedio pesimistične dijagnoze lekara Jugoslavije, došao kući iz bolnice i pitao: ‘’Je l ima hleba?’’

Rastao na selu, stasavao na linijama laste na pola puta selo-grad, gde je dobio prve batine, ali i upoznao sofisticiranu stogodisnju Madlenu, poreklom iz Vavilona na čijim je adresama bio rado viđen gost.

Odrastao uz pradedu koji je bio moj zivotni mentor.pešačeći do Krfa i nazad, zavrsio je u Americi, pa se vratio za vreme drugog svetskog rata i zapao u sedmogodišnje zarobljeništvo nemačke. Veliki mudrac i veliki covek, doživevši 96 godina i takve zivotne priče, u mene je usadio poštovanje prema svemu što postoji. Klanjali smo se zajedno svemu što učestvuje u spektaklu života.

Sledbenik Kabale...učenik Slaviše Presića.

Dalje luta, istražuje, iritira okolinu svojom direktnošću i zbunjuje svojom iskrenošću, Ne traži krajnji cilj, već uživa u putovanju negujući dečiju radoznalost, sa stalnim pitanjem - ‘’šta je iza sledećeg ugla?’’

Kao adolescent, izgubio se među dorćolskim dimnjacima, koji ga ispustiše u oblake u kojima on nađe svoje mesto. Hvatali ga za nogavicu, u nadi da će ga spustiti... Akcija je bila bezuspešna.

Vampir se ne može upokojiti...

čeznja se ne moze ukrotiti!!!

Umlatiti siromahe…

ma neka potekne krv gresnika!

Neka se đavo napije u seoskoj krčmi,

nije me briga,

nije me stid!

Od soli I slame postade hladno, a od filharmonije osta samo dirigent…

Putem sam razmišljao o nepravdi koju nam nanosi numerisanje godina.

A onda da uveče, onako golem, stojim ispod zvezda, dok mi mesec obasjava stablo.

A dan pre toga sam zastao da pogledam ljude...