Iz trećeg ugla

Iz trećeg ugla

Topao dan, moje devojke, supruga i ćerka, se spremaju na odlazak na kupalište, sin internetiše, a ja dokon. Tu su me čekali.

Pripadam generaciji izgubljenih, odlutalih i zalutalih, robota i ljudi.

Joj, čoveče, kako te ja shvatam i prihvatam, kako te volim i kako ti opraštam! Ne mora da te vidim, ili, da te upoznam, odavno te ja znam , nego ti to ne znaš, jer, ja jesam ti!

Stres, tuga, bezvoljnost, to su samo posledice novokomponovanog vremena u kome živimo. Što je vreme savremenije veća je izloženost hroničnim stanjima kako u domaćinstvu, tako i na javnim mestima i naravno, tamo gde radimo.

Dakle, pristalica „jake veštačke inteligencije“ mora očekivati da će u nekoj budućnosti simulacija postati izvodljiva, osim ako te budućnosti ne bude bilo.

Može da bude, ali i ne mora. Šta je onda sa našim željama, sa našom voljom? Da li smo mi krojači sudbine svoje? Krojači smo, ali nismo dobri krojači. Dat nam je material i date su nam makaze, ali nismo naučili krojenje.

Dakle, da se zna šta je “hvala ti, bako”, a šta must have , čemu služi i šta od to dvoje pravo cilju vodi!

...plašile su me neke stvari koje su kasnije izgledale kao vic, kao crni humor nakon svega što je usledilo tek nekoliko godina kasnije, nakon građanskog rata, nakon što je Drina pretvorena u krvavu reku razdvajanja.

Ono što nas zapravo sprečava da se razbolimo u toku putovanja nije „sterilnost“ zemalja u koje idemo, već ispravnije higijenske navike u odnosu na ljude sa zapada. Niko od naših ljudi ne hoda bos po aerodromu, niti se potapa u hotelskim kadama.

Mafija, legalizacija, poštenje devijacija, iznuda moguća, crkva nije moleća. Sve za jedan euro, a profitabilna samo banka.

Pages