Kratka priča

Podvukao je svoju ruku iza njenih leđa, trudeći se da joj ne dodiruje kožu, ali tragovi praha su ostajali na njemu.

Kažu da za sve u životu postoji određeno vreme i ako se to ne desi tada kada je suđeno nikada neće moći drugi put da se ostvari... Ovo je bio taj suđeni momenat.

Po završetku školovanja, njen deda Milan je pozvao rođake, kolege i komšije na svečani ručak. Svetlana je po prvi put u životu osetila radost življenja i ispunjenost života. Imala je malo vremena za razmišljanje.

Ožalio sam ubijenog pauka, plakao sam za psom kojeg nemam i za svim onim stvarima koje sam želeo da imam, a koje nisam imao. Deda je i dalje pričao. Raspitivao se kod babe za svoju činiju u kojoj je donosio nadnicu, ali ona je, po dobrom starom običaju, ignorisala njegova pitanja.

Četvrta je godina kako su pobegli od takozvane civilizacije u ovaj skrovit šumski kutak, u kojem je on, nekoliko godina pre toga, sa još par istomišljenika sagradio neveliku brvnaru, onako kako su gradili traperi i pioniri pre dva veka u divljini Amerike.

Jedna duša sačinjena od mnogo slojeva koji su se, vremenom, odvajali jedni od drugih, cepali, premeštali, budili, uspavljivali, radili sve težeći harmoniji u svom poretku, čekala je onako kako se čeka doba bremenito novim spoznajama koje daju tajne moći; čekala je da se zadato obistini;

Shvativši da se udar ne može izbeći, odlučili su da ništa ne govore i da ništa ne pokušavaju kako bi sprečili nadolazeću katastrofu, jer zaključak je bio da je vremena premalo, a sretstava za odbranu ni u tragovima.

Te crne nijeme oči upirale su pogled u njega, a on se vrtio po stanu ne nalazivši mir. Mnogo odgovora i previše tišine.

“Gospodine Merline, evo me, danas sam došla sa bratom i molim Vas da mu pomognete! “

Potrebno je samo napraviti dobar izbor i vredno raditi na ispunjavanju svojih želja.

Pages