Srednji prst kao putokaz ka budućnosti i trobojka kao krpa za brisanje prošlosti

- Ko-so-vo je Sr-bi-ja, Ko-so-vo je Sr-bi-ja…

- Pink je Za-dru-ga, Zadruga je Sr-bi-ja…

Čekaj, stop! Kako smo, za samo 3 decenije, od 3 prsta podignuta u vazduh spali na 1? I to baš na taj bezobrazni „srednjak“ kojima bezobzirni vozači časte nas, normalne učesnike u saobraćaju? Ono kada nas iseku, preteknu ili na neki drugi način dokažu da saobraćajni propisi ovde ne važe baš za sve?

U stara, pusto-turska vremena, saobraćajni propisi su bili jasni: paša, aga i beg (pogotovu uz konja, kuburu i jatagan) uvek imaju apravo prvenstva. Danas, u zlatno doba, na džombastom koridoru ka svetloj budućnosti, članska karta vladajuće partije je jača od svake turske feudalne titule. Ona je, istovremeno, džoker u političkim igrarijama prestola, oproštajnica grehova za svako sogrešenije  i izlazna karta iz svake problematične situacije. Bilo da je u pitanju uzgoj  marihuane, šverc kanadskih dolara, gaženje devojčice na pešačkom prelazu, (u)građevinski radovi na popločavanju trga ili podizanje Hrama Sv. Žeksa Vazelinskog, članska karta SNS-a je jača od svake policijske legitimacije, privatne tužbe ili zakonske regulative. Džoker u špilu partijskih karata, jači od svakog Betmena, poštenog policajca ili lajavog novinara.

Uigrana sprega mafijaša sa policijskim legitimacijama i udbaša sa nacionalnim frekvencijama vratila je ovde točak istorije debelo u rikverc. Možda ne baš u doba Sulje Veličanstvenog, ali u neka mračna vremena, svakako. Hitlerov dlan, visoko podignut u vazduh, sveden je ovde na podignut prst, onaj iz početnog pasusa.

Dakle, šta se to trenutno dogodađa u Srbiji? Kako je naša vlastela, posle početnog šoka zbog sopstvene nemoći, dogurala do toga da se otvoreno ruga narodu? I to pokazujući mu, dvoručno, organ za poprckivanje? To što se nekakva sitna dvorska dama besramno kurči (a ne neko moćniji u vazelinskoj piramidi) ne menja suštinu. Naprotiv! Pinkova terasa obložena nacionalnom trobojkom je upravo simbol sve bede koja je zadesila nesrećnu Srbiju. Jer, ovde je Pink postao važniji od Skupštine. On je stub vlasti osvojene zaglupljivanjem naroda.

Stvarno, koliko narod mora biti glup da decenijama ne kapira neke proste fore. Na primer:

Zastave kojima mu neprekidno mašu pred nosom samo su „tehnika koride“ — odvlačenje pažnje rogatoj marvi da bi od bikova postale šnicle. Možda zvuči previše cinično, ali i zavoj i zastava su samo komadi platna. S tim što zavoji služe da se krvarenje zaustavi, a zastave da se započne.

Zastava na Pinku ujedno pokazuje i drugu veliku istinu: Patriotizam je, što reče neki Englez, poslednje utočište hulja. Vulin i Žeks su do svoje moći došli tako što su ispod suknje Baba Jule mahali crvenom zastavom. Prelazak na trobojku i „kosovarenje“ tu mu dođe logičan nastavak. Pošto je u svest našeg naroda uklesano da nema ničega većeg od nacionalne zastave, naši politički muljatori su skapirali da se njome, ladno, može pokriti svaka brljotina.

Zato je, posle dvomesečnog cvikanja zbog masovnog korišćenja donjih udova kao organa za izražavanje uličnog nezadovoljstva, vlast konačno odahnula. Šetanje kože na cipelama prešlo je u šetanje kožice na sandalama. Vrućinčine su učinile svoje, broj ljudi na protestima opada, tako da je erekcija prstiju za samozadovoljavanje vlasti donekle očekivana posledica.

Ono što (pomalo?) iznenađuje je drastični porast bahatosti pri laganju naroda. Ok, i do sada cifre na kineskoj tabli nisu baš odgovarale ciframa sa fiskalnih računa pri svakodnevnom šopingu. Takođe, kursna lista zejtin - dinar (ili neka druga namirnica) pokazuje da ipak ne živimo u zlatnom dobu, ma koliko nam neko mahao tonama nevidljivog zlata.

Ali, bate (što bi rekli u južnim, dvopadežnim krajevima) kad me onodiš, nemo' uši da mi uvrtaš! Svi znamo da Vučić nije bio u „Ribnikaru“ posle tragedije, svi smo jasno čuli Gašića kako optužuje Nemce da kriju Oliverovog ubicu i Žeksa kako će, „na molbu predsednika, Zadrugu da ukine“. Sada, svi zajedno, poput hodže iz vica, pišaju sa visokih minareta svemoći na svoje reči i svoj narod. Čekaj, jel beše nešto da ukinem ili okinem?

Erekcija bahatosti vidi se i na drugim poljima. U grupnjaku političke prostitucije hiljade (preje)botova ostalo je bez gaća i anonimnosti.

Pa šta? - grme naše age i begovi!

I pri tom (srednjim prstom!) pokazuju da ovde, u erdoganskim predelima bivše turske carevine, granice zakona, morala i principa, prestaju da važe:  kriminalci se puštaju na slobodu, a policajci progone. Članska karta je… eh, to je već objašnjeno gore, na početku teksta.

I za kraj…

Naravno da je packa koju je dobio naš zvaničnik od strane zlih Amera uvredljiva za sve nas!  Naravno da suverena država sama uređuje svoje institucije! Međutim, ovde je srednji prst obesne vlasti odavno izbušio rupu na Ustavu, Skupštini, vojsci, policiji, pa i samoj zastavi. Kako bi inače nešto tako ljigavo kao Vulin moglo da bude godinama na čelu bilo čega? Pogotovu nečega tako ozbiljnog kao što je bezbednost.

Autor Zoran Petković