Aforizmi Slavice Agić

- Mi stalno nešto vagamo. Praznim tasovima.

- Nekome i sine sunce posle kiše. Nama ga zakloni kasno nabavljeni kišobran.

- Šta ako smo ostali bez reči. Ionako su odzvanjale u prazno.

- U mojoj kući je najsrdačniji naš pas. Još jedino on maše repom kad dođu gosti.

- Ne bih ja pisala aforizme, ali oni me pronađu.

- Nismo mi isplivali. Nas je poplava izbacila.

- Ulizice su oduvek postojale. Ali sada ih ne možeš razlučiti.

- Moda pocepanih pantalona je izmišljena da se lakše podnese probušena kašika.

- On ne voli kad neko mnogo krade i laže. To mu je velika konkurencija.

- Povukao sam reč. Odmah su me privukli.

- Sada je tako; tiha voda - suze roni.

- Neki mi kažu da sve gledam pogrešno, kroz ružučaste naočare. Da li su tu ubrojali i sebe!

- Postoje razni putevi, ali je najbolji onaj put koji niji krajnji put.

- I podmladak Druga Starog je ostario.

- Sva sreća, te sva sreća nije u novcu, tako da ima nade da nabasamo na nju.

- Zakon ulice ne toleriše svoje bezakonje.

- Nas ne pitajte. Ne poznajemo ni jednog nepoznatog počinioca.

- O mogućnostima nema ni govora. Jedva preživljavamo i sa ovim nemogućnostima.

- Carinici su shvatili doslovce. Žive k'o carevi.

- Drže nam slovo, a ne znaju našu azbuku.

Autor Slavica Agić