Aforizmi Slavice Agić

- Teško sastavljamo kraj s krajem. I tako do beskraja.
- Obećavaju nam brda i doline, ali mi smo deca ravnice.
- Zašto se čudimo. Oduvek je bilo; ko ima, taj se štima.
- Odavno ih nema, ali još uvek se osećaju.
- Hleba ima dovoljno. U pekarama.
- Radnici te firme su baš pošteni ljudi. Samo je gazda mafijaš.
- Upinjući se da pročitamo jedni druge, ne stižemo do lepe literature.
- Glupost ne treba tako usko ocenjivati. Ona često bude širokih razmera.
- Možda bi moju knjigu i spomenuli, ali bi onda morali i mene.
- Ne idem ispred vremena. Uglavnom, ispred nevremena.
- Nije čudo što nas ne vidi. Uspeo se isuviše visoko.
- Danas, ako hoćeš nekoga da iznerviraš, samo mu najavi posetu.
- Oni su imali debele veze. Mi smo ostali bezveze.
- Danas ti imanje donosi i znanje i zvanje.
- Nismo prokockali šanse, već sebe.
- Džaba nas potpiruju. Ugašeni smo.
- Granica naše izdržljivosti nije izdržala. Ali mi jesmo.
- Neki su mirni. Uz zakon, imaju i zaklon.
- Ne čudi što je dotle dogurao. Još kod učiteljice mu se gledalo kroz prste.
- Kad god stigne penzija stisnem zube. Uslovno posledična reakcija.

Autor Slavica Agić