Demokratizmi Milana R. Simića

Pošteni izbori su čudo u koje kod nas niko ne veruje.

U Srbiji nema sokratovaca.
Kod nas svi znaju da sve znaju.

Sumnjiva su ova masovna okupljanja građana.
Zahtevi demonstranata prevazilaze maštu naroda.

Sve umišljen do umišljenog.
Vođa umislio da je bog, doušnici da su agenti, pisci da ih neko čita...

Demonstracije su iz raja izašle.

Nema više okova.
Savremeno ropstvo je u glavama.

Osećam se kao Tarabići, vidim daleko.
Da nije tako, aforizme ne bih ni pisao.

Sanjao sam da više nisam skroman.

I kad pričam sam sa sobom, znam kako da isprovociram sagovornika.

Poštujte našu slavnu prošlost,
Više je nikada nećemo imati.

Ne interesuje me organizovani kriminal.
Od kako znam za sebe, radim sam.

Reče mi jedan policajac da su moje anonimne prijave pravi književni biseri.

Od kolevke pa do groba demonstracije.

Ko preživi zlatno doba, pričaće.

Religijska Bajka.
Sin Božji.

Ako je suditi po grafitima, sloboda pisane reči se ne dovodi u pitanje.

Što se plata u zlatnom dobu tiče, ne ostane ništa za hranu, odeću i lekove, ostalo potrošimo na nikad bolji život.

Za razliku od pobednika, rehabilitovani nisu proslavili ulazak u istoriju, jer je falsifikovana.

Ne dajem mito.
Ja samo častim koga moram.

Nema slobode govora bez verbalnog delikta.

Naša istorija je u sigurnim rukama.
Imamo maštovite istoričare.

Institucije su okupirane.
Rešićemo problem nasilne vlasti na ulici.

Sedma sila je naša najveća bruka u našoj najnovijoj istoriji.

Nisam lud da čitam novine u medijskom mraku.

Poslušao sam neuropsihijatra.
Televizor više ne uključujem.

Autor Milan R. Simić