Kapiten reprezentacije

Voli čovek fudbal, pa čak iako zna, da su veoma često utakmice nameštene. Voli, jer ima mogućnost da, kao navijač, od jedanaest igrača, glasa za kapitena, ne kontajući da tih jedanaest igrača, ipak čine dobro uigran tim. Ali, lopta je okrugla, a sve što je okruglo, kotrlja se, pa se tako želje navijača, često otkotrljaju u nepoznato, s nadom da će novo prvenstvo dati bolje kandidate. Ali, na brdovitom Balkanu, i dalje se održava dugogodišnja sportska tradicija, da igrači oduševljavaju navijače, sve dok ne uđu u prvi tim, a onda igraju samo za svoje interese. Vremenom se ulenje, jer se smatraju najboljim, a kada im zagusti, sapliću ostale igrače, da bi sebe doveli u prvi plan.

Mediji su izuzetno oruđe u samoeksponiranju igrača, pogotovu ako su finansijski potpomognuti od nekog driblera. Tako, neki igrač ima neodređeno reklamno vreme u emitovanju nacionalne televizije. Međutim, i selektor ima veliku ulogu u isticanju igrača, pa mnoge izdavačke kuće dobiju neku vrstu direktive, koja određuje ime igrača i njegov broj na dresu, koji će se pojaviti na naslovnim stranama jutarnjih novinskih izdanja. Najistaknutiji je igrač sa brojem 6, koji je u poslednjih nekoliko godina igrao u Premijer ligi, a svojim navijačima obezbedio ekskurziju autobusima po zemlji, kao i pristojan sendvič, punjen tridesetogodišnjim zamrznutim mesom, uvezenim iz jedne južnoameričke zemlje.

U reprezentaciji se pojavio i Poletarčević Beli, igrač sa brojem 5, u purpurno belom dresu, koji je tek tako, pa onako, radi reda, na belom konju, preleteo stadion nekoliko puta, i na taj način prikupio više od četrdeset hiljada aplauza, za pola sata. Srećom, taj rekreativni džoging, završio je u radionici za stilsko friziranje voštanih figura. Želeo je samo, jako da proba sarmu, ali je shvatio da fudbal nije zajebancija, već ozbiljna zajebancija, po proverenim receptima. Ponekad zvuči očajno, pa se uhvati, odnosno, uhvati sebe kako zvuči očajno. Ma, nema veze, samo belo i samo jako, neka se krčka sarma.

U trci za kapitena reprezentacije je, i igrač sa brojem 11 na svom dresu, atletski građen Čanak Drveni, koji je objavio nekoliko sportskih žurnala, među kojima i ’’Pet godina samo oće’’. Podržao je nezavisnost stadiona na krajnjem jugu države, a pokazao je indicije, da stadione Srema ustupi republici Hrvatskoj. Nada se kvalitetnim utakmicama na nezavisnim stadionima severa. Golgeter, koji loptu šutira nogama, a navijače rukama.

Poziciju beka u ekipi, sa brojem 2, drži Kurjak Jeremija, koji osim fudbala, voli i tenis, a reket mu tako lepo leži, kao po meri. Jedno vreme je bio predsednik generalne skupštine Ujedinjenih Dreseva, gde je postavio nove smernice u međunarodnoj trgovini konvencionalnom sportskom opremom, a posebno sportskom opremom za streljaštvo. Iskusan igrač, koji je izučio zanat od bivšeg kapitena, Tadisa Borića.

Ima još nekoliko igrača, koji bi rado poneli kapitensku traku, kada bi je dobili. Učešće u igri uzimaju i Janko Sašović iz kluba Ne boj se Srbijo, pa Obrad Bošković iz kluba Zveri, Šeško iz Slpskih ladikala, Stamat Milanović iz kluba Aj’ zdravo Srbijo. Popa Aleksić predstavlja klub Demonkritik, a Radu Lović dolazi iz kluba Mani me se više, dok Parko Mirović i dalje šećka stadionom za Slobodne navijače, uz pratnju slobodno sponzorisanih navijačica.

Prema tome, ostaje nebitna individualna odluka navijača, za koga će založiti glas, mada mnogi navijači smatraju, da glasačke kutije treba da ostanu prazne, jer neko od njih će ipak biti kapiten, bez obzira za koga će navijači glasati, i da li će uopšte glasati. A čitav tim će se, kao i obično, i dalje igrati loptom, a naročito navijačima.