Par reči o… (4. deo)

Uđem u čekaonicu ambulante i dok čekam red kod izabranog lekara prošaram očima po čekaonici, preliminarno računajući potrebno vreme čekanja po pacijentu puta broj pacijenata koji su došli pre mene. Tako mi slučajno pogled zastane na jedan od izlepljenih plakata, gde piše da su pacijenti sa donorskom karticom oslobođeni plaćanja participacije prilikom pregleda, intervencije ili izdavanja recepata. Iako mi iznos participacije ne predstavlja neki problem, upitah  prvu sestru koja je iz nekog razloga izašla iz ordinacije kako se dobija donorska kartica, a njen odgovor je izazvao lavinu smeha u čekaonici. Dakle, potencijalni donator organa može od svog lekara dobiti obrazac koji treba da popuni, i nakon davanja organa dobija donorsku karticu. Znači, ako doniraš svoje srce, trajno ćeš biti oslobođen plaćanja participacije. Naravno, pored plaćanja participacije, trajno si oslobođen i pregleda, intervencija i drugih medicinskih usluga. Pretpostavljam da za par doniranih bubrega dobijaš dve donorske kartice, jednu za ovaj, a drugu za onaj svet.

Jedan žvalavi kreten iz političkog vrha Srbije je nedavno priznao da nema strah od migranata i nahvalio je Angelu Merkel kako je uvozom migranata obezbedila Nemačkoj povećan natalitet, a time i nemačku radnu snagu za sledećih 30 godina (https://www.youtube.com/watch?v=HtYjreydE2Q). Isti imbecil unapred opravdava želju da primer Nemačke primeni u Srbiji, da bi povećao natalitet i time obezbedio potrebnu radnu snagu, verovatno za Nemačku. Malo je nejasno da li opravdava želju ili najavljuje neizbežnu promenu. Prema tome, Srbija treba da proizvodi devojke slobodnih shvatanja koje su spremne da se, po direktivi ultra nazadne stranke vezuju za migrantske mužjake, odreknu se hrišćanstva preuzimanjem islamske religije, i počnu da rađaju male muslimančiće u što većem broju. Naravno, nije komentarisao izgradnju adekvatnih objekata, ali se pretpostavlja da će broj burekdžinica biti daleko veći od broja džamija, u bliskoj budućnosti Srbistana. Ipak, Srbiji ostaje slamka spasa, a to je naša voljena premijerka koja će dati sve od sebe da populaciju islamizovane Srbije stručno obrazuje i formira u gej populaciju, i na taj način drastično smanji natalitet u sledećih nekoliko miliona godina. Time bi skenjala i migrante, koji više ne bi bili migranti, ali i preostalo hrišćansko stanovništvo, što bi dovelo do potrebe uvoza novih migranata sa dalekog istoka i stvorilo novu balkansku rasu kratkodlakih kosookih obrezanih gej Srbistanaca. Iz ekonomskog aspekta, to bi bio pun pogodak jer je Kina izuzetan tranzit ka tržištu doniranih organa, a za svaki prinudno donirani organ donator bi mogao dobiti bar pet donorskih kartica na kineskom jeziku, za jednokratnu upotrebu.

Austrijanac Feliks Baumgartner izveo je 2012-te godine istorijski skok sa ivice svemira na rodnu planetu. Ipak, postoji mnogo nelogičnosti u snimljenom i objavljenom materijalu ovog skoka, što debelo dovodi u pitanje verodostojnost ovog spektakla (https://www.youtube.com/watch?v=_DpEenfDSGY). Uopšte je nejasno zašto bi iko skakao sa te visine i zbog čega. Bilo bi razumljivo da je u pitanju reklama za neki novi proizvod, ali nije. Obaranje nekog rekorda za Ginisovu knjigu rekorda bi bilo prihvatljivo, ali sve se čini da je rekord samo cena ovog poduhvata. Bolja i daleko jevtinija varijanta bi bila da je sa mnogo manje visine skočio na komšinicu, i ekstremno efektno probio njenu barijeru zvuka u više mahova, bez obzira mahala ona ili ne. Obzirom da je 69-to godište Feliks je 2012-te imao 43 godine, a ta godina proizvodnje kod komšinice slabo probija bilo šta, tako da se jadni Feliks ipak odlučio na skok iz studijske kapsule, dok komšinicinu barijeru probija najezda migranata, koja nije našla devojke slobodnih shvatanja u Srbistanu. Postoji mogućnost da su Kinezi prevideli neke detalje, pa su kasno saznali da komšinica daje mnogo više donorskih povlastica za svaki primljeni organ.