Slučaj gospodina Lostića

Da prave vrednosti stvari vidimo tek onda kada ih izgubimo uvideo je na sopstvenom primeru gospodin Lostić.
Naime, kada mu se prošlog meseca pokvario bojler, bio je prinuđen da se tušira isključivo hladnom vodom. Negde je pročitao da je takav način tuširanja zapravo zdrav, ali on je ipak više voleo ono staromodnije tuširanje toplom vodom. Čekajući majstora koji je u više navrata odložio svoj dolazak, gospodin Lostić se sa setom sećao onog srećnog vremena kada se tuširao na manje zdrav način. Dok je bojler radio ono za šta je proizveden nikada mu nije pokazao ni divljenje ni zahvalnost. Gotovo da ga nije ni primećivao. Bojler postoji da bi ugrejao vodu i to je to. Međutim, sada kada je u kvaru, neretko bi ga posmatrao setnim pogledom.
Kada je kvar na bojleru konačno otklonjen, zahvalno se banjao pod mlazevima tople vode.
Nije bojler jedina stvar u stanu gospodina Lostića koja je zahtevala hitnu intervenciju nedostupnih majstora. Neposredno nakon što je bojler popravljen i njegov električni šporet je nenajavljeno otkazao poslušnost. Dok je za ručak mazao paštetu na hleb, nedostajao mu je miris tople supe kojom bi obradovao svoj gastritisom nagriženi želudac. Tih dana nije samo šporet i njegove ringle posmatrao setnim pogledom. Svaki put kada bi otvorio frižider takav pogled bi upućivao i jajima, neispečenoj svinjskoj šnicli od buta kao i paprikama koje su kupljene sa namerom da budu ispržene u toplom ulju. Kada je nakon dužeg vremena vraćena toplina na ringlama njegovog šporeta, gospodin Lostić je sa uživanjem srkao vrelu supu. Tih dana je u više navrata nesvesno pomilovao svoj stari, ali funkcionalni šporet.
Pravilo da prave vrednosti stvari vidimo tek onda kada ih izgubimo gospodin Lostić je nastavio da potvrđuje.
Bio je vikend, sve je bilo spremno za glasanje za novi saziv Skupštine, vreme predizborne tišine je neprimetno teklo. Gospodin Lostić, s obzirom da je samac, iskoristio je slobodne dana da izvrši generalno čišćenje stana. Oprao je zavese, prepakovao je garderobu u ormanu, očistio je prašinu i na nepristupačnim mestima, jednostavno nije odmarao. Tek uveče se pred televizorom opuštao. Prijalo mu je, mada toga nije ni bio svestan, da menja televizijske programe na kojima nije bilo lica iz političkog života. Međutim, pre nego što je postao svestan blagodeti u kojoj uživa, predizborna tišina je prohujala.
Gospodin Lostić bi sada rado prigrlio to vreme, uživao bi u njemu kao i u toploj vodi iz bojlera i supi, ali to vreme jednostavno nije više bilo tu. Na televizijskim programima vratila su se ona lica kojima nije želeo da posvećuje pažnju.
Ono što gospodin Lostić još uvek ne zna je to da on i sada uživa, a da će i to proći. S obzirom da je apolitičan, njegovo mesto na poslu zameniće lice koje je politički podobnije. Budući nezaposleni gospodin Lostić, imaće aparate u stanu koji bi bili u funkciji kada bi on mogao da priušti električnu energiju. Ponovo će sa setom posmatrati bojler, maštaće o toploj supi uz paštetu, ako bude bio u stanju da je priušti. Mada, verovali ili ne, on će i tada uživati sa jedne strane. Predizborna tišina u njegovom televizoru trajaće mnogo duže nego što je to predviđeno.

Autor Željko Žele Jovanović