Svi putevi vode u Srbiju

Ko to kaže i ko to sme tako bezdušno da laže da u državi Srbiji ima bilo kakvih problrema. Srbija je zemlja blagostanja u kojoj blago stoji sve što još postoji, eldorado mnogim stranim investitorima za čija preduzeća rade naši ljudi po promotivnim akcijskim platama, a zarad održavanja dobrih bilateralnih odnosa sa širim inostranstvom. Naš životni standard daleko odskače od životnog standarda Kambodže, što znači da ima i gorih od nas, pa nemamo pravo na nezadovoljstvo. Dolaze nam strani investitori sa svih strana sveta, imamo invaziju migranata, žele nas i Rusi i Amerikanci, ali se pomalo ustručavaju, što dovodi do zaključka da svi putevi vode u Srbiju, jer je Rim izašao iz mode.

Samo nezahvalni visokoobrazovani fizički radnici koji su obrazovanje stekli u Srbiji bezobrazno odlaze iz blagorodne Srbije u beli svet, ali zato naš prepodobni gospodar ima spasonosno rešenje da uvozom nesrećnih i napaćenih migranata iz mnogih arapskih zemalja održi populaciju Srbije na zavidnom nivou. Tim genijalnim rešenjem će obogatiti Srbiju drugim narodima i kulturama koji ne govore naš jezik, ali nema problema, naučićemo mi njihov. Poboljšanja svugde. Šta će nam stare crkve kada možemo imati nove džamije. Naše mlade devojke i žene će imati mogućnost besplatne obuke grupnog uličnog seksualnog obrazovanja bez poreza, što samo dokazuje da migranti donose sa sobom ljubav, čak i bez sobe. Dakle, sreća na svakom koraku. Možda će opemenjene devojke morati da plate samo neku sitnu taksu, kao dinar za goluba mira. Situacija slična kao i sa ruskim vojnicima neposredno posle pobede u drugom svetskom ratu, pa do njihovog povlačenja. Devojke i žene koje nisu raspoložene za ovu obuku moraće kod kuće da sede, dok ne osede. Nov način odlaganja smeća će takođe biti svugde prisutan, ali i drastično olakšan. Ako živiš u potkrovlju solitera, nećeš morati da gubiš vreme odnoseći smeće do kontejnera. Dovoljno je samo da otvoriš prozor i uvežbavaš gađanje kontejnera. Promašaj kontejnera takođe nije problem jer migranti svakodnevno vredno pretvaraju naše zelene površine u šarene. Zelene površine, parkovi, ali i neke autobuske stanice pretvoreni su stambena naselja migranata kao kratkotrajno rešenje, jer napuštene seoske kuće postaju donacija naše države napaćenim dođošima. Baš domaćinski. Naš velečasni je krenuo Gadafijevim stopama u cilju rešavanja pitanja boravka starog, ali i novog stanovništva Srbije. Svi moraju biti srećni.

Razni virusi koje u poslednje vreme haraju svetom, pa čak i oni koji još nisu izmišljeni, u širokom luku će zaobići Srbiju jer naš plemeniti gospodar održava naše zdrvstvene institucije u savršenom stanju. Neka bolnička odelenja izgledaju kao rimski amfiteatar u Delfima, pa možemo očekivati da će uskoro dobiti status antičkog, koji se zbog istorijske vrednosti ne sme renovirati. Zdravstveni radnici koji još nisu podigli sidro i uhvatili povoljan vetar za beli svet, maksimalno se trude da na obolelima testiraju nove lekove, i tako farmaceutsku industriju podignu na još viši nivo. Tabla čokolade i dvesta grama kafe su efikasno sredstvo protiv dugotrajnog boravka u čekaonici ambulante, a operacije srca se ubrzavaju polutkama i kovertiranim potezima, jer vreme je novac, a zdravlje nema cenu. Negde sam čuo da će biti tri mogućnosti anestezije kod težih operacija. Klasična, koja se i do sada primenjivala, i pokazala se najboljom, ali i košta. Daleko jevtinija varijanta je da ti anesteziolog otpeva uspavanku, pa šta ti Bog da. A treća je trajna, koju ne treba posebno opisivati. I onda će neko da mi priča kako u Srbiji nije dobro. Tja.