Ajvar

Bežim od toga da često otvaram “Pandorinu kutiju“, zvanu riznica sećanja. Trudim se da to što manje radim.

Ali, naiđu tako dani, ovi jesenji, kada se riznica sama otvori. Počne da boli uprkos osmehu koji se pojavi na licu, dok mi se u glavi ređaju slike dragih ljudi.

Bakica, kako sam od milja zvala maminu mamu, kuvala je paradajz za celu porodicu. Barila je i paprike. Još osećam njihov ukus u ustima, iako bakica već davno seje neku nebesku baštu.

Bakutaner, tatina mama, i moja mama su ovde u gradu pravile ajvar, pindžur, paprike na leskovački način.

Sećam se našeg dvorišta, starog smederevca i pečenja paprika, pekle su se obično vikendom, kada smo svi kod kuće.

Paprike se ispeku, onda ih tata nosi u garažu, i tamo na malim stoličicama sede mama, bakutaner i ponekad ja. Do kasne subotnje večeri čistimo, a onda se paprika nosi u kuću i stavlja na šporet da se kuva. Prethodno se očisti i plavi paradajz i ispeku ljute papričice. Da jedan deo ajvara malo rezi.

Slike mog detinjstva i moje rane mladosti. Ne mogu i neću da zaboravim.

Taj ajvar je imao dušu, rekao bi moj deda. Kada bih ga upitala kako to da ajvar ima dušu, deda bi odgovorio da su ga mama i baba pravile iz ljubavi prema svima nama. Da zato ima dušu.

Prekida se film u glavi. Vraćam se u sadašnjost.

Pre neki dan sam šetala po pijaci sa mamom i merkale smo paprike. Nije to što su skupe, nisu kad se kupuje na veliko, nego, nemamo više dvorište i smederevac.

Već petnaest godina živimo u stanu, a preko deset nema bakutanera i dede. Tate nema dvadeset i nešto godina.

Pa, za koga da pravimo ajvar i ostalu zimnicu?

Otišle smo u Ideu i tamo kupile nekoliko tegli ajvara. Još kad dođe penzija, da kupimo i barene paprike i one seckane, i gotova zimnica. Džemove je pravila tetka, i ima i za nas.

Tužna sam kad pomislim da samo kiselimo kupus kod mamine prijateljice. To je jedina zimnica koju spremamo mi sami.

Ustvari, tužna sam jer živimo mama i ja same. Sestra se udala, i njoj svekrva sprema zimnicu.

Ali, dosta patetike. Ponovo ću ja sresti moja draga lica na nekoj planeti gde se okupljaju porodice i prijatelji. Osetiću ponovo ukus onog divnog ajvara, sa dušom. Znam to.  

Radmila Rada Čeh