Al’ je lep ovaj svet

„Al’ je lep ovaj svet...

... onde potok, ovde cvet...“

Al’ je lep ovaj svet, J. J. Zmaj

Nekada su to za mene bile samo reči jedne pesmice. A sada, istrenirala sam sebe da drugačije posmatram stvari. Ovaj svet je zaista lep. Ali ne svakome. Ima onih koji žive kao u paklu. Nama koji živimo relativno normalne živote ostaje samo da uživamo u njegovoj lepoti, kao i da pomažemo, koliko god to možemo, onima koji nemaju toliko sreće kao mi.

Moj je stav da je bogat svako onaj koji ima dovoljno za pojesti, popiti, za obući, i koji ima krov nad glavom. Ako taj neko još ima i automobil može se reći da je vrlo bogat. Ako je to sve što ima još i lepo, udobno, toplo i kvalitetno, može slobodno za sebe da kaže da je prebogat. Oni koji ne znaju šta će sa parama i sve na sebe, ili sebi drage troše, za mene su umno bolesni.

Čovek koji živi u slobodi, to jest nije u tamnici ili zatvoru, može smatrati da je izuzetno srećan. Onaj koji može da, bez posledica, iskaže svoje mišljenje, nije ni svestan koliko je blagosloven. Svako koga niko ne muči, ne kinji, ne zlostavlja, ne siluje, svako koga niko ne vređa, ne ponižava, ne omalovažava i nipodištava, opet, može se smatrati srećnikom.

Mora biti zahvalan svako ko nije gladan, žedan, kome nije hladno. A svako ko nije bolestan, ubogaljen, nemoćan, lud je ako nije srećan. Oni koji rade poslove koje vole. Oni koji imaju decu. Oni koji su u dobrom braku. Oni koji imaju braću, sestre, majke, očeve, rodbinu, iskrene prijatelje. Oni koji vide, čuju, osete. Oni koji znaju da čitaju, pišu, govore.

Sedite i razmislite malo. Koliko od ovoga imate u životu? I ako nemate jedno, sigurno imate drugo. Ako čitate ovaj tekst znači da imate kućni računar, možda laptop. Kakvi srećnici! Znači da imate i struje!? Možda i svoju sobu? Svoj stan? Znači da imate i slobodnog vremena. Malo mira i tišine, bar koji minut. Imate svašta, samo ne vidite. Blagosloveni ste, samo ne shvatate. Bogati ste, ali nećete za to ni da čujete. Gledate uporno u drugu stranu i nabrajate šta sve nemate.

Prvo što ćete pomisliti čitajući moje reči biće: da, ali ako ćemo biti zahvalni za sve što jesmo i što imamo kako ćemo onda napredovati, rasti, razvijati se? Ne brinite. Niko još nije umro od zahvalnosti. Naprotiv, zahvalni su smireni, staloženi, samosvesni. Znaju tačno šta im je cilj i polako, strpljivo idu ka njemu. Nezahvalni, sa druge strane, večito nešto histerišu i toliko su opterećeni onim što nemaju i ne mogu, da ih to vuče na dno. Onaj koji je nezadovoljan sa malo, biće nezadovoljan i sa mnogo.

Zar stvarno mislite da ćete biti srećni jednom kad ostvarite sve svoje snove? Zar zaista mislite da ćete uspeti da ostvarite svoje snove ako nikad niste zadovoljni?

Pogledajte malo i oko sebe. Pogledajte kakvo izobilje divota je oko vas. Sagledajte kako nas je priroda počastila svojim božanstvenim kreacijama. Mislite da to nije važno? Hajde idite onda na Aljasku, gde je sve zamrznuto i kruto, ili neko ostrvo uništeno izlivanjem vulkana, gde je sve mrtvo i tužno, ili na Mesec gde je sve sivo i crno i pusto. Hajde tamo uživajte u životu, i stvarajte i budite srećni! Zar niste bolje rapoloženi kad je lepo vreme, kad vas obasja sunce, kad ptičice cvrkuću, kad pirućka vetrić. Pa cenite onda i to. Zašto sve što već postoji u vašim životima mora biti uzeto zdravo za gotovo?

Mnogo je lakše živeti kad je čovek svestan koliko je blagosloven. Oni koji samo žive da bi zaradili, da bi gomilali, da bi se drugima dokazivali, da bi se busali i stalno sa nekim takmičili, nisu ni svesni šta sve propuštaju u životu. Propuštaju i sunce i hlad, i zlato i Dunav, i njivu i sad, i travu i žbun, i pesmu i lug, a verovatno i druga.

Zato izađite malo napolje, manite TV prijemnike i one ogavne vesti na njima! Zaboravite na rialitije i zaglupljujuće sapunice! Zaboravite malo i na internet, i na mene! Idite divite se nebu, oblacima, suncu! Divite se zvucima prirode! Sedite ispod nekog drveta! Sedite direkt na travu, iako je možda malo hladno! Sedite i samo posmatrajte u tišini! Videćete da sam u pravu!

Bojan Čupić