Al’ se nekad dobro jelo

Današnji nutricionisti preporučuju osobama koje žele da smršaju da se drže intuitivne dijete tj. da veruju signalima svog tela - a tu se opet vraćamo na misli i na našu psihičku stabilnost. Što znači, umesto da potiskujemo apetit i usporavamo metabolizam gladovanjem, svoje misli usmerimo na ono što želimo da jedemo u tom trenutku, ali i da prestanemo da jedemo kad osetimo prvi signal sitosti. E, to je umetnost, dragi moji. Kako se odvojiti od tanjira kada se zarumenimo od zalogaja? Kako, kada su nam i oči gladne? Možda prepolovimo porciju? Upravo o tome mi je pričao drug. On kaže da dobro jede samo kada iscedi majicu sa fudbala, u svim ostalim okolnostima on prepolovi porciju – zašto se prejesti od tri sarme, kada nam je dovoljna jedna i po.

Najbolje iz ove dijete je da jedemo ono što želimo upravo kad poželimo. Ali to može biti najkobnije ukoliko je neko od nas veliki gurman, jer jedemo ono što želimo samo kad to stvarno želimo.

Kaže da je neprijatelja najbolje napasti njegovim oružjem - jesti masnoće da bi se izgubilo salo! 

Ovakva dijeta nema veze ni sa gladovanjem ni sa prežderavanjem. Dovoljno je samo da počnemo da obraćamo pažnju na signale koje nam šalje telo. Time nećemo samo smršati, već ćemo poraditi i na sopstvenoj intuiciji koja nam može koristiti i za druge stvari. Kada počnemo ozbiljno da hvatamo signale svog tela, vrlo brzo ćemo shvatiti da će prejedavanje i jedenje slatkiša izazvati umor i želudačane probleme - a sa druge strane, počinjemo da primećujemo da domaća salata s malo maslinovog ulja ili neko lepo lagano jelo sa belim mesom daje snagu i olakšava rad organizma i mozga.

Znači, umesto da na slatkiše gledamo kao na lošu ili zabranjenu hranu koju ne smemo da jedemo jer goji i kvari zube, pratimo i poštujmo signale svog tela, a samim tim, i uma. Tada ćemo shvatiti da nijedna namirnica nije loša, odnosno da su sve dobre, i u nama neće izazvati negativne emocije i frustracije.

Važno je da hranu ne delimo na dobru i lošu nego samo da budemo svesni šta jedemo u tom trenutku dok jedemo. Zar, treba da ponavljam moć sadašnjeg trenutka i to da bismo trebali da jedemo polako, da uživamo u svakoj nanosekundi, da osetimo svaki sok iz zalogaja, da budemo svesni našeg obroka i budemo zahvalni što jedemo dobar ručak iz lepih tanjira, u miru i ljubavi.

Da bismo bili zdravi, vitki i lepi hrana mora da se voli, a ne da se jede po navici. 

Ana Berbakov