Bez dlake na jeziku

Važno je da čovek kao biće sa razvijenom svešću i dušom upija znanja tokom svog života, ali istovremeno odbacuje stvari koje su prolazne i sprečavaju ga da napreduje. Niko od živih nema pojma koji je smisao ovog kratkog boravka na Zemlji zvanog život, ali nekako najlogičnije je da ostaneš svoj do smrti, sa najmanje upijenog lošeg uticaja, umesto da pre 25. godine postaneš zombi i umreš mnogo pre fizičke smrti. Svaki čovek smatra sebe za nekog posebnog, kako i treba da bude, ali istina je da velika većina liče jedni na druge, kao klonirani. Posebnim te sigurno ne čini to da se rodiš, živiš, jedeš, piješ, izlučavaš, napraviš potomstvo i odeš pod zemlju, to isto rade svinja, majmun i pacov.

Mnogo smo mali da bismo kao rasa dokazali sve preko nauke i religije. Ništa mi još ne razumemo, a sigurno je sve mnogo veće nego što mislimo. Jedno je sigurno, ne možeš da poneseš svoj skupi automobil u grob, ni novac, ni nakit, ni kuću od 1000 kvadrata, u grob se vraćamo kako smo i došli na svet. Zlatni krst oko vrata neće otvoriti rajsku kapiju, a verovatno nema ni sobe koju bi kupio novcem tamo. I pored ove činjenice ljudi neprestano jure za bliskim rođakom toalet papira, zbog njega se mrze pa i ubijaju. Potpuno su promašili život, ali i dalje misle za sebe da žive punim plućima. Postojanje i život su različite stvari; i kamen postoji pa nije živ, baš kao i većina ljudi.

Ljudi vole da pametuju, obično glupi i ograničeni, misle da sve znaju i ne žele nikog pametnijeg da saslušaju, imaju predrasude, itd. Takvi misle da iskustvo ide sa godinama, što je skroz pogrešno. Sa dvadeset godina, mogu da proživim toliko više nego neko ko je mnogo stariji od mene. Uzmite primer da sabirate doživljaje upoznavanjem ljudi, sveta, sebe samih, a neko ne zna ništa od toga ili jako malo, a duplo je stariji od vas. Isto važi za obrazovanje i inteligenciju. Inteligentan čovek je snalažljiv čovek, koji zna da izvuče dobro iz svake situacije, koji poznaje život. Obrazovan čovek možda je pametniji jer se obrazovao u više ustanova, specijalizovao se i učio određene stvari i nauke, ali nije sposoban za život, ako je usresređen samo na obrazovanje.

Zameriće ti ako, na primer, učiš društvene nauke, pogotovo jezike, na tvom izražavanju i vokabularu, ali ne vidim potrebu frljanja nekim terminima, kojima ni sam ne znam značenje, negde na ulici, i u svakodnevnom govoru. Stvari koje znam, pojednostaviću svom sagovorniku da bih lakše dopro do suštine i njega, a pogotovo u ovo vreme neukih i neobrazovanih ljudi. Komplikovanjem stvari samo ćeš da ih odbiješ od sebe, to književnici i naučnici ne shvataju. „Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način, genije kaže komplikovanu stvar na jednostavan način. ” primetio je Čarls Bukovski. Preporuka: Pročitajte svaki esej i kratku priču Čarlsa Bukovskog vezane za društvo, pisanje, život... „Odlomci iz vinom isflekane beležnice” „U odsustvu junaka” „Muzika tople vode”„Beleške matorog pokvarenjaka”.

Nastao bi haos kada bi svi govorili ono što misle, ali ponekad mora da se pređe preko toga i stvarno se kaže to, u redu je i prećutati, možda zrelije u određenim situacijama, ali svakako nije dobro biti ljigavi lažov, veštog, uvlakačkog i isfoliranog govora. Masa ima toliko uvežbane govore i ličnosti, do te mere da samo kada su sami mogu da budu svoji, a pitanje je da li stvarno znaju ko su u stvari. Postoje situacije koje nose određenu atomsferu i ozbiljnost, kada treba da se obrati pažnja na jezik i priču, ali ako na ulici neko ima potrebu da pokaže sagovorniku da je elokventniji, taj čovek verovatno pati od nekog kompleksa.

Ako si iskren, bez dlake na jeziku ovde često završiš omalovažavan, napadnut ili čak mrtav. Velika je cena nemati dlaku na jeziku, ali svakako biti iskren i pošten prema svom biću čini se boljim nego imati dlake sa nečije prljave, lažljive zadnjice.

Stefan Stanojević