Biće bolje

Biće bolje... Sigurno ne večeras. Ni sutra, možda bude bilo bolje prekosutra... Ali jednog dana će nam biti bolje. Tebi, nama, svima... Preostaje nam da dočekamo taj dan. Mrvice po stolu. One mrvice onog hleba koji smo danas pojeli. Punih stomaka, ležimo u krevetu iznajmljene gajbe i čekamo sutrašnji dan. Guramo vreme koje svakako izmiče i nadamo se, s pravom, da će doći bolje sutra. I da, evo ga, tu je. Osvanuće, mraz i još jedan novi dan. Novi dan, bolji od jučerašnjeg a tmurniji od sutrašnjeg. Neko bi rekao „isto sranje, drugo pakovanje”.

Na malim ekranima ista lica, sličan prizor, isti junaci i spasioci nacije. Osetiš nadu i ohrabrenje da prosto iskljičiš TV i pokušaš da sam sebi ispereš mozak. Što bi dozvolio da ti to drugi čine?!? Nema razloga! Odeš do kupatila, pogledaš se u ogledalo i shvatiš da ti nije potreban junak kraj malih ekrana koji će ti gledanjem u dlan ili pogledom u šoljicu ispijene prve jutarnje kafe predvideti sudbinu. Zaista, možeš sam! Biće bolje, ali stvarno. Već ti je bolje kada pogledaš sebe, ali ne zato što si zaljubljen u svoju malenkost, već je ljudski i realističnije da sebe više voliš od kojekakvih TV zvezda. Ne veruj u idole! Budi svoj.

Pogledaj to oko umorno. Pogledaj svoje bore i podočnjake. Pogledaj i sebi samom reci kada će ti biti bolje. Večeras sigurno neće! Sutra apsolutno ne! Prekosutra možda, ali jednog dana hoće. Taj dan se bliži. Sam odlučuješ da li će ti bore od osmeha ili od mrštenja biti vidljivije. Dakle, upamti prizor u ogledalu kakav je bio danas, pogledaj kakav će biti sutra i tako sve do toga dana kada će ti biti lepše, bolje i bezbrižnije. Ne uključuj TV, jer ti idoli i junaci nisu potrebni. Ogledalo je tvoja vizija, jer ti drugog izbora nemaš u medijsko zatrovanoj sredini. Ponesi osmeh iz kupatila i hrabrost i veru lika iz ogledala koji ti želi najbolje!

„Ogledalce, ogledalce... Reci mi samo, da li ću se i danas razočarati danom ili dolaze bolji dani ne samo na televiziji suncem obasjani?!” Odgovor će ti se sam kazati... Biće bolje jednog dana... Ni sutra ni prekosutra... Ali je jako blizu dan u kojem ćeš začuti plač deteta, osetiti zagrljaj majke i videti sebe ponosnog na ono što si sam stvorio. Biće bolje...

Predrag Balanesković