Biti čovek, šta to beše?

Tačno da imam vremeplov, vratila bih se u prošlost i lupila šamar onom prvom majmunu koji je sišao sa drveta. Jer šta, sišao je kao da postane čovek? Ma ne jedan, nego tri šamara bih mu lupila. E majmune glupi, da si znao šta ćeš da postaneš, ostao bi na tom drvetu, pa makar crk'o od gladi.

Kad je čovek tačno prestao da bude čovek, i da li je to ikada bio? Po svemu sudeći, mnogi ni ne znaju šta to tačno znači, jer svojim ponašanjem više podsećaju na neke životinje. Biti čovek je karakterna osobina, da se razumemo. Neću da zalazim u biologiju ni teologiju, pa da objašnjavam kako je nastao i zašto je nastao. Mene samo interesuje zašto to više nije, tj. zašto su mnogi prestali budu ljudi.

Ne može niko da me ubedi da je kriva država, ili da je takvo vreme došlo. Ne, ne može meni ni država, ni teško vreme da oduzme ljudskost. Sa tim se rađaš, i ne znam šta to treba da se desi, pa da se to u tebi izgubi. Ne, neki u sebi nemaju to, nije im usađeno vaspitanjem, ili im je takav karakter.

Nemate samilosti ni prema trudnicama, ni prema starima, ni prema bolesnima. Jer, ko je kriv trudnici što se j**ala, matori bi mogli da umru, a i vi bolesni ko vas ter’o da se razbolite. Je l’ tako? Pa znam da je tako... Po vama nekima. I sad sam sve više ubeđena da ste vi bolesni, al’ u glavu i srce. Ustvari, vi srca i nemate, i ja lupam gluposti.

Znam ja da je teško biti čovek. Ne teško, nego najteže. Ali nije nemoguće. Ako ne znaš kako, a ti kradom gledaj druge kako se ponašaju, pa probaj jednom, dvaput... Uči se. Nemoj da se uplašiš kada osetiš neko čudno osećanje koje počne da ti preplavljuje celo telo  – to se zove ushićenje. Ushićenje, jer si nekom pomogao, učinio neku lepu stvar bez zadnje namere, a kao nagradu si dobio zahvalnost. I osmeh, eeej! Malo li je?

I neka te smatraju budalom zato što si čovek, njihov problem. To dosta govori o njima, a ne o tebi. Ti to budi radi sebe, ne radi drugih. I dodala bih:

Ljudi, budite ljudi, a ne goveda. 

Marina Sabo