Biti različit, biti poseban

Biti različit, biti poseban - to je pritajena želja gotovo svakog čoveka. Mala devojčica želi da bude baš ona odabrana princeza u roze haljinici, koja će biti pronađena od strane svog princa. Mali dečak želi da bude baš onaj najhrabriji vitez koji će uništiti aždaju i oteti skriveno blago koje će spasiti čitavo kraljevstvo. Malo starije devojčice i dečaci žele da budu oni koji su posebni, koji su različiti, do te mere da su sve oči sa strahopoštovanjem uprte u njih - moćne kreatore svoje sudbine.

Ali, istina je ljudi priželjkuju sopstvenu različitost tako da ta različitost ipak bude nekako odobrena od strane većine. Žele da budu posebni, ali tako da ta posebnost ipak ima svoje mesto u uređenom mozaiku društva.

Retko ko ima tendenciju da bude tako različit da potpuno ispadne iz šeme društva, da bude virus koji će da unese nemir u brižljivo uređene kodove sistema. Jer, kad potpuno ispadneš iz šina društva, tada pucaju spone prihvatanja, spone uvažavanja koje proizilaze iz navika. Neko ko se usudi da bude različit tako da ta različitost nije društveno prihvatljiva, po prirodi stvari će se suočiti sa gnevom, osudom, omalovažavanjem...i svim pojavama koje prate izlazak iz matriksa očekivanih pojava.

Biti različit u pravom smislu te reči, znači biti ona iskra koja stvara vatru promena... i to promena koje razaraju uhodanu šemu dosadašnjeg ustrojstva. Biti poseban znači izdvajati se iz mase, usuditi se da se bude jedna jedina osoba ako treba, pred vojskom klonova koji su "različiti i originalni" na potpuno isti način.

I biti različit u tom smislu ne podrazumeva neku odluku. Nije da se jednog dana probudimo i kažemo sebi, "E, od danas ću da budem poseban!" Ne možemo odlučiti da budemo različiti. Čovek ili jeste drugačiji, ili nije. A kada jeste, ta različitost zna da bude i bolna, i smrzavajuća, i razarajuća, a tek u nekim retkim trenucima bajkovita.

Takav čovek će biti kvalifikovan i kao budala, i kao nemoralan, a ljudski um naviknut da po navici sve deli na dobro i na loše, često će ga nazvati i lošim čovekom.

Naravno, biti različit u pravom smislu te reči ima i neke benefite.

Čovek koji je slobodan od stega sistema, ima veću sposobnost kreacije sopstvenog života. Njegova vizija je dublja, iako zaista u većini slučajeva skupo plati cenu dometa svoje percepcije.

I za kraj, umesto zaključka - koliko različitost može biti istovremeno i blagoslov, ali i teško prokletstvo, možda najbolje indirektno opisuje citat Čarlsa Bukovskog:

"Ako hoćete nešto učiniti – idite do kraja. U suprotnom ni ne počinjite. To bi moglo značiti da ćete izgubiti devojku, ženu, rođake, poslove, a možda i glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva, tri ili četiri dana. Moglo bi značiti da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismevanje, ili čak izolaciju. Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti… vaše želje da to zaista radite. Ali vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama… i biće bolje od bilo čega što možete zamisliti. Ako već pokušavate – onda idite do kraja. Jer nema sličnog osećanja tome. Bićete sami s Bogovima, a noći će buktati u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. A to je jedina borba vredna truda."

Ana Benčić