Blago nama sa njom

Žene krenule da se emancipuju, ali negde je zapelo. Kao da je došlo do nekih šuštanja i šumova u komunikaciji. Pa su i one čule svakakve uvrnute poruke. Tako neke misle da je suština nezavisne žene menjanje kafana, garderobe i muškaraca. Neke su preuzele karakteristike muškaraca i veruju da je to emancipacija.

I dok žene nisu načisto šta je tačno ta emancipacija, i da li nam uopšte treba, pojedini muškarci nisu načisto šta će sa žanama. Posebno onim emancipovanim. Prebacuju im da su lude, jer ne razumeju njihova očekivanja. A ta očekivanja su u suštini uvek ista, samo se promenio način na koji ih manifestuju.

E pa drage moje, uzalud nama ženska emancipacija, bez emancipacije muškaraca! Uzalud su se žene oslobađale, kada je većina muškaraca ostala na nivou čovekolikog majmuna. Neki muškarci nisu u stanju da odu sebi po čašu vode. Ne znaju gde stoje peškiri ili usisivač. Ne znaju da uključe veš mašinu. Ne znaju da operu sudove. Ili se prave da ne znaju. Emancipacija muškarca, najpre znači, da se oslobode mame! Da nauče da sami vode računa o sebi. Emancipacija muškarca podrazumeva njihovo oslobađanje od patrijarhalnih homobalkanikus stavova. Podrazumeva puno učešće i saradnju sa ženama, bilo u društvu, bilo u porodici. Samo ne zaboravimo najvažniju stvar: žene su prve odgovorne za položaj muškarca, za to kako će se kasnije ponašati u životu. Jer, žene rađaju. A onda i vaspitavaju. I, cvrc! Nismo zadovoljne kakvi su nam muškarci? Nismo zadovoljne kako se ophode prema nama? Nešto ozbiljno tu nije u redu.

Čini mi se da je ovo novo doba za žene donelo mnogo problema i muškarcima. Muškarci i muškost su u ozbiljnoj krizi. Isplivalo ih je mnogo bez kičme i bez cilja. I mnogo agresivnih mačo tipova. Jedni su beskorisni, a drugi su nasilni. Jedan broj muškaraca se postepeno adaptira na promene, većina i dalje ne razume o čemu je reč, ali svakako trpi ishode promena. Došlo je krajnje vreme da se i muškarcima postavi pitanje usklađivanja profesionalnog i porodičnog života. Jer, u savremenim vezama i odnosima nema privilegovanih. Tradicionalna muškost pada u zaborav. Pravi muškarac novoga doba brine o deci, pomaže ženi, prisustvuje porođaju, obavlja kućne poslove. Senzibilan je i kao partner i kao otac. Ume slobodno da izrazi svoje emocije. Vodi računa o svom izgledu, zdravlju, higijeni. I ne plaši se da će zbog toga biti manje muškarac. Sudeći po onome sa čime se susrećemo u svakodnevnom životu, u mnogim sferama, daleko su muškarci od emancipacije. Nejasno je uopšte, zašto vlada uverenje da je emancipacija samo za žene. Ili da je nepotrebna? Zar je tako teško osloboditi se težine predrasuda i tradicije?

Dok god imamo društvo koje veruje da je emancipacija nešto loše, i žene i muškarci će se slabo snalaziti u njoj. Muškaraci koji nisu sposobni da se uhvate u koštac sa ženom koja je ravnopravna sa njima kako u pogledu posla, seksa, partnerskih odgovornosti, kriju se iza parijarhalne podele,  „tradicionalnih vrednosti“ i uloga.

Vremena se menjaju, a sa njima menjaju se i žene i muškarci. Promena se ne treba plašiti. Žene su lakše prihvatile promene i brže se emancipovale od muškaraca. Ostalo je da muškarci zarone u sebe -  da potraže u sebi tog novog muškarca koji je sposoban da savlada sve izazove novog vremena.

A onda da krenemo u emancipaciju zajedno. Kao partneri, kao roditelji, kao ljubavnici, kao prijatelji. Podstaknuti međusobnom podrškom. Razumevanjem zahteva koje pred nas postavlja vreme u kojem živimo. Poštovanjem ličnih i profesionalnih aspiracija. Što se manje budemo sukobljavali oko zastarelih aspekata i podela poslova na muške i ženske, to ćemo više uspevati da jedni drugima podarimo najlepše i najautentičnije osobine koje čine različitosti naših polova. Tek tada se možemo pohvaliti činjenicom da medalja našeg uspeha ima upravo dva jednako važna lica - žene i muškarca koji idu ka istom cilju.  U životu punom poštovanja, podrške i ljubavi.

Aleksandra Kivela