Dani, godine, eoni

Dok preguraš jedan dan, jebeno dug dan, pored tebe proleteše godine. Paradoks, zar ne? Dani su nam nekada dugi, baš predugi. Jedva čekamo da se završe, da dušom danemo posle silne gungule. I budemo srećni naveče što je napokon došao kraj.

O, kako se jedan dan oduži, pa to je prosto neverovatno. A onda se okreneš i zanemiš. Zaprepastiš se kada umesto dana, ti vidiš da su prošle silne godine. Nestale, kao rukom odnešene.

Godine - mnogo teška reč. Zajebana. Još ako imaš decu, pa se u jednom momentu zagledaš u njih i shvatiš da su prošli eoni od kada su oni bili mali. Sećaš se kad su bili po kile mesa, a sada... Koliko su ti ponos, toliko se u momentu preplašiš. Jer, po deci najbolje vidiš koliko je vreme nemilosrdno, koliko može da te pregazi.

Jednog dana staneš ispred ogledala i shvatiš da ne poznaješ osobu koju vidiš. Poznata ti je odnekud, ali... Ne vidiš onu mladost koju možda osećaš i dalje u sebi, već su tu neke bore i borice, i šta one tu uopšte rade? Odakle one tu? I prvo se uplašiš. Jako se uplašiš, jer da se ne lažemo, svi bi voleli da ostanemo što duže mladi. Pa možda se desi i da padneš u očaj, nije to ništa sramota. I tada shvatiš da godine mnogo brže prolaze nego dani, prosto lete ko da su plaćene za to.

I ne postoji čarobni štapić da ih zaustaviš. Ne. Prosto vremenom pokušaš da se pomiriš sa tim. I uspeš, ako ne razmišljaš previše o tome. A i iskreno, džabe se i nerviraš, ko da će one baš zbog tebe da prestanu da teku. Samo se prilagodiš, jer neke stvari ne idu sa određenim godinama. Neko ponašanje se mora korigovati, jer ako to ne uradiš vrlo lako možeš da se pogubiš i budeš predmet sprdnje. Ne ide da se sramotiš, jer tako ne sramotiš samo sebe, nego i svoju decu, ma celu porodicu.

I tu moraš da budeš dostojanstven, ne nužno previše ozbiljan, jer ko to kaže da ne možeš i tada da se sprdaš. Ali neka mera mora da postoji. Važno je da sebi oprostiš sve što jesi, i što nisi uradio. Jer od prebacivanja samo glava može da boli, i ništa više. I uživajte u svakom danu, stvarajte sebi uspomene. Neka vas greju kad jednoga dana ostarite i možda ostanete sami.

Sve je to deo predstave poznatog autora, zvanog Život.

Marina Sabo