Dupe vs. Mišljenje

Mišljenje kao takvo postoji od postanka čoveka, a verovatno i pre toga. Prvo beše misao o reči, a onda beše reč o misli. To je nešto što nam niko ne može oduzeti i to je fakat.

Svako se mišljenje važi i svako je mišljenje bitno, međutim, neka su bitna široj publici, a neka samo pojedincu. Neka su prihvaćena od većine, a neka samo od pojedinca ili manjeg broja ljudi. Donekle se možemo složiti sa onim da je „mišljenje kao dupe – svako ga ima, ali to ne znači da treba svima da ga pokazuje“. S druge strane, ako nemamo svačije mišljenje, onda nemamo kompletno mišljenje javnog mnjenja. Opet, neka mišljenja ne samo da nisu adekvatna i primenljiva u današnje vreme, već često ni nemaju veze sa onim o čemu se radi u datom momentu, što često ume da napravi pometnju. Dežurni urlatori i busači u grudi, koji vrte jednu istu ploču iz situacije u situaciju, gde toj ploči i nije mesto, ili se prosto ne uklapa sa gramofonom koji će tu ploču da zavrti, veoma često zloupotrebe “kredibilitet“ koji su stekli u narodu, galameći o svemu i svačemu, isključivo iz jednog ugla: ugla neiskusnog revolucionarnog bundžije, koji jedinu revoluciju sprovodi u svom wc-u dok sere, eventualno.

Mišljenje je nešto što stičemo iskustvom, i ne postoji način da ga ispravno zastupamo ako smo ga preuzeli od nekog. Problem današnjice je taj što se mišljenja prisvajaju, a ne stiču. Stoga, nisu merodavna i ne mogu se plasirati kao mišljenja, već kao neobrijane guzice pavijana za koje sve, generalno, zabole patka, jer u nekom datom momentu, kad svi promovišemo svoje guzice a ne mišljenja, svako će gledati u svoje dupe, jer mu je po senzibilitetu i nepotizmu najbliskije.

Zato, sledeći put kad izustite da kažete „Mislim da...“, zapitajte se da li je to mišljenje vaše, i da li je nepristrasno, da li za njega imate odbranu, i koliko je primenljivo u realnom svetu. Najlakše je misliti, veoma teško je misliti ispravno, a najteže je ne misliti uopšte. 

Ivana Pekić Malimarkov