Hajde sad, pamet u glavu

Primetila sam u poslednje vreme da skoro svakoj osobi kojoj se spomene „moć ljudskog uma i misli“, ova tema je već poznata. Zapravo odaju utisak da znaju sve o tome i da nema potrebe da ja dodatno nešto „pametujem“. U dužem razgovoru ljudi često vole da podele svoje probleme i svoja nezadovoljstva sa sagovornikom, a najčešće za sve loše što im se u životu dešava okrivljuju sudbinu, baksuzluk, ili trenutno stanje u svetu i državi, političke vrhove, a možda i uroke, kletve i slično.

Većinski, odgovor na pitanje da li je ljudski um veoma moćan biće apsolutno „da“! A na pitanje zašto im je loše u životu ogdovor će, mahom, biti da nisu u stanju da išta promene, okolnosti su vrlo nepovoljne, nemoguće je pojedinac bilo šta uradi. Oprostite, ali meni se ovde nešto ne uklapa. Sa jedne strane svi znamo da je ljudski um svemoćan, a sa druge tvrdimo da nismo u stanju da nešto promenimo. Slažete  li se da ne zvuči logično?

Osoba koja poznaje tematiku snage, mogućnosti, moći ljudske misli, reči i vizije brzo shvata da spoljašnji uticaji, trenutne okolnosti, geografski položaj, finansijsko stanje ili čak bolest nemaju šanse naspram alata koji ona poseduje u svojoj glavi. Ono što nazivamo stvarnošću toliko je fleksibilno da je to prosto začuđujuće. U zavisnosti od koncentrisanosti uma i količine vere, optimizma i želje „zvanično stanje stvari“ je moguće promeniti bukvalno za nekoliko sekundi, sati, dana, nedelja... Samo jedan istreniran um to je u stanju da učini, i mnogo više. Čovek koji zauzda svoje misli lako može preći iz pakla u raj, i što je najlepše, za sobom povući mnoge oko sebe, iako to možda nije ni planirao. Greh je, onda, što nema više ljudi koji to pokušavaju.

Ja sam ovu životnu mudrost isprobala na sebi. Doduše, još uvek nisam završila. Zapravo, ova škola nema kraja. Ima još dosta aspekata na kojima treba da radim, ali promene koje sam primetila u poslednjih nekoliko godina, su zaista fascinantne. Iskreno, da nisam izvršila ovaj eksperiment, nisam sigurna ni da bih danas bila živa i zdrava (a posebno ovo drugo)da vam sada pišem o ovoj, za vaše blagostanje, krucijalnoj temi. Jedan sam od onih što su zavirili u škrinju velikih životnih tajni i sada pokušavaju da sve što su naučili podele sa ostatkom sveta.

Postojalo je i za mene vreme kada sam bila izgubljena, nesnađena, neispunjena, siromašna duhom i novčanikom, bolesna; kada sam bila gubitnik i zvanično i nezvanično, kada sam sebe mrzela. U trenutku kada je ovaj začarani krug neznanja, nemogućnosti, beznađa i nemoći postao nepodnošljiv morala sam da presečem i kažem sebi – dosta, bre, Bojana, ako je ovo život onda imaš tri opcije: ili se ubi, ili prihvati stanje, ili učini nešto da ga promeniš. Nešto mi se nije umiralo, pa sam odlučila prvo da se smirim i prihvatim stanje, a zatim da pokušam sve što jedno ljudsko biće može pokušati da ga promenim.

Užasno teško mi je bilo u početku. Nisam znala ni odakle da krenem. Onda kada bih pronašla način, koji je bio sve samo ne uobičajen, pojavljivao se onaj odvratni, pesimistični crv koji me je ubeđivao da gubim vreme i da sam totalna budala i naivčina. Služila sam se raznim tehnikama da ga odstranim – ignorisanjem, slušanjem muzike, psovanjem u sebi, čitanjem, gledanjem filmova; šta god mi je palo na pamet. Bila sam uporna. Molitva, meditacija, ponavljanje pozitivnih tvrdnji kako bi zamenile one negativne i urezale se u ludu glavu jednom za svagda. Danas, sutra, prekosutra. Još samo jedan dan, pa  dva, pa tri. Još jedna nedelja, treća, peta, pa još koji mesec. Odjednom počeh da primećujem suptilne promene.  Ukazala se jedna mala šansla, pa druga. Popravilo se zdravlje. Popravilo se finansijko stanje. Pojavila se životna svrha. Stvorili dobri ljudi.  Prođe tako još nekoliko godina. Kada sam se osvrnula nisam mogla da verujem – smiren, kvalitetan, veseo, lagan, uspešan život mahao mi je sa osmehom.

 Bojana, ovo izgleda radi! Možete samo zamisliti kojom silinom je čizma moje vere tada zgazila onog smrdljivog crva.

Moć ljudskog mozga je silna za nepoverovati! Verovatno nisam ni površinu zagrebala, iako se ovom tematikom bavim  već skoro petnaest godina, a život mi se potpuno transformisao. Potrebno je samo da promene želite jarko i da krenete u taj čudesni svet. Polako počećete da verujete. Upornost je neizostavna. Vera, osnovni sastojak.  Čačkajte malo, ono što možete otkriti , promeniće vaš svet jednom za svagda.

Bojan Čupić