Ili si masa ili si moj

Prvo snažno osećanje koje me je strefilo bilo je prijateljstvo. Ne zaljubljivanje, ljubljivanje, ubljivanje i ostala -nja, već jako, neraskidivo, beskompromisno prijateljstvo. Bilo nas je osmoro klinaca na jednom mestu, sad nas je osmoro zrelih ljudi, po celom svetu. Uvek isto odani, predani i verni jedni drugima. Različiti, slabi i nesavršeni, ali zakleti da jedni drugima budemo bedemi od sveta. Ljubav oslobođena seksualnog naboja, rivalstva, straha; ljubav u koju niko od drugih, nama bliskih, nema prava da dirne. To je prijateljstvo. Zato sam već godinama, otkad nas je rat razvejao, sama. Uz bezbroj pokušaja da prepoznam u nekom da me je prepoznao, pa da još nekom budem odan, predan i veran prijatelj. Al’, vraga!
Moje postulate uglavnom tumače kao isključivost. Možda i jeste tako, ali drugačije se u prijateljstvu ne može.
Prvo, ne mogu da budem neutralna! Ako laješ, pljuješ i truješ mog prijatelja, oči ću ti iskopati, makar bio najbolji čovek na svetu! Ako ne poštuješ, ponižavaš ili ignorišeš mog prijatelja, bićeš nepoštovan, ponižavan i ignorisan od strane mene. Ako na bilo koji način ugrožavaš mog prijatelja ugrozio si i mene, pa je bolje da me izbegavaš kao Dara Buba Mara košavu sa Dunava.
Drugo, ne možeš ti “mico“ meni, i “mico“ nekom ko ne može da me gleda, iz samo njemu poznatih, uglavnom neosnovanih razloga. Možeš, ali ja “mica“ automatski prelazim u “veštice“, jer bolje da pređem sama, nego da me ti i ta druga “mica“ zajedno smeštate u tu kategoriju.
Ili-ili. Nema tu „neću da se mešam“, „neutralan sam“, „to se mene ne tiče“. Tiče te se, čim si se sprijateljio s nekim. Jer prijatelj je tu i da ti se ižali, tripuje, greši, tuguje, plače, mrzi, a ti si tu da ga u svemu tome podržavaš dok ne nađeš način da mu pomogneš. Inače nisi prijatelj, nego “neutralan“, u narodu poznat kao “pizda“.
Treće, prijatelji su tim! Ne može u mom timu biti neko ko faulira klupskog igrača ili nikad neće da mu doda loptu, što znači, ignoriše ga. Ne možeš da nalaziš opravdanja za nekog ko je nefer prema meni, a da mi, šatro, budeš prijatelj. Zajebi! Kad-tad će neko od nas dvoje hteti da ti se iskuka na onog drugog. I šta ćeš ti? Ništa?! Pa, kakav si onda prijatelj?!?
Naravno, dešava se da ti budem simpatična i ja i taj koji mene ne simpatiše. I meni se to dešavalo. U tom slučaju, napnem se iz sve snage da posredujem, pomirim, procenim ko nije u pravu, i pokušam da utičem. Da od neprijatelja napravim prijatelje. Da rešim nesporazum među njima, pa da mi ostanu oboje. Ako ne uspem, povlačim se i od jednog i od drugog. Ili samo od jednog. Ili samo od drugog.
Prijateljstvo je stvar izbora. Kad izabereš, izabrao si i mane tog prijatelja. Izabrao si i njegove neprijatelje, i prihvatio kao svoje. Dobro, možda ti nisu baš neprijatelji, ali ih držiš daleko od sebe. Ne dao Bog da se ližeš s njima! Onda ne samo da nisi prijatelj, nego nisi ni čovek.
Sve ovo važi, ne samo za prijatelje već i za drugare, poznanike, kolege. I za fejsbuk i tviter aktiviste.
Prvenstveno za mene, a bogami i za tebe!
Ili si masa, ili si moj. Ili sam tvoja, ili sam masa. Nema sredine.
Ko može tako, ima u meni prijatelja do groba. Ko ne može, nikom ništa. Preživeće i bez mene. Ko me slaže da može, a radi mi iza leđa, od potencijalnog prijatelja napravio je sigurnog neprijatelja.
Amin.

Jelena Milenković Mladenović