Jedan stranac drugom strancu

U noćima kao što je ova, za tvoju noć. Za osećanje slično mom. Za nekog kao ja.

Već mesec dana, slabo izlaziš iz sobe. Zaspiš kasno, budiš se kada sunce već agresivno udara o prozor. Ne želiš da ga vidiš. Zato što se za sunčanih dana očekuje da budeš na otvorenom, srećan, opušten, pun poleta. A tebi je to osećanje nekako daleko, i izvan tvoje svesti. Ne, nisi ti mrgud, lenjivac, probirljivac, niti osoba bledih i mlakih raspoloženja. Postoje neki periodi usporenosti, malaksalosti i melanholije koja ti je u biću, zato i čitaš ovo, zato i ja pišem. Zato što postoji u tebi jedna potraga za istinskim jutrima, ispunjenim smislom i razlozima za istinsko življenje. Postoji ona potreba za drhtavim uzbuđenjem, za neimenovanim delićima stvarnosti koji izazivaju nestvarne osećaje. Možda je ponekad neutešno misliti o tome, jer shvatiš da se ne možeš oslanjati na nesavršeni svet koji te okružuje.

Kad malo bolje razmislimo, i ti i ja, ne možeš uvek osećati istinski razlog za ustajanje iz kreveta, jer on možda i ne postoji. Previše razmišljanja često povređuje. Prezasićenost unutrašnjim stanjima i prevelika samorefleksivnost ravni su slepilu. Taj ogromni svet koji svakog jutra odbijaš da doživiš neće ti zameriti, neće te iskučiti, niti zaboraviti. Čekaće te, onakav kakvog odlučiš da ga vidiš. Hm, dve velike reči za poneti: Odlučiš i Videti. Nije nam lako. Te odluke nećemo doneti ove noći. Ove noći smo tu da se prepoznamo i razumemo, ali ono što se stvarno dešava su jutra kada odlučiš da sebe probudiš, ne samo iz sna, već i za život.

Jasna Rakićević