Jednostavan, a od strane ljudi zakomplikovan

Koliko to život vredi zapravo, i da li uopšte vredi, pitanje je koje sigurno prolazi kroz glavu svakom čoveku u kriznoj situaciji. Koliko god se stvari činile nerešivim, kolika god da je beda koja je zadesila neku osobu, za život se uvek treba i vredi boriti i trenutno ne postoji, niti će postojati vrednija ”stvar” na svetu.

Šta god rekli ljudi, život je dar, najvredniji koji ćemo ikada dobiti. On se dešava samo jednom i traje jako kratko, a proteče jako brzo. Ali, bez preteranog razmišljanja, ljudi su stvorili sebi iluziju života, koju čine samo odrastanje, eventualno školovanje, rad i smrt. Umesto da uživaju u životu, mnogi troše svoje dragoceno vreme i predaju se samo radu, obavezama i rokovima. Svet se izmenio, i nažalost funkcioniše tako da bez bar malo novca ne može da se preživi više, i nužno je raditi nešto za novac ili snaći se, da bi se organizmu omogućile osnovne potrebe. Tu većina čini fatalnu grešku. Odbacuju život i predaju se samo osnovnim funkcijama postojanja, fizičkim potrebama. Kao što sam rekao u jednom od prethodnih tekstova: „Postojanje i život su različite stvari; i kamen postoji pa nije živ, baš kao i većina ljudi.”

Svako je odgovoran za svoj život i mora paziti da ne naruši tuđe živote, ili bi bar tako trebalo da bude... Niko, apsolutno niko nema pravo da vlada tuđim životom, ili oduzme život drugoj osobi, ali ovaj svet ne funkcioniše tako, naravno. Ljudi su idioti.

Ravnopravnost bilo čega ne postoji, i koliko god visoke institucije donosile zakone o ljudskim pravima, ona će se uvek kršiti, jer ljudi su zaslužni za moralno i duhovno uništenje i sakaćenje modernog sveta, pa neće svi imati jednako novca, uvek će biti siromašnih i onih koje život ne mazi. Zanimljivo je to da će mediji velikih svetskih sila učiti svoju omladinu da njihovi vršnjaci zemalja ”trećeg” sveta, na primer u Africi, žive loše u nekoj divljini, ali je istina da ta deca “trećeg” zapravo žive, i nisu zavisni od materijalnog. Opasnu igru igraju mediji i prosveta u oblikovanju mladih ljudskih bića, a suštinu će sagledati samo pojedinci koji će kopati dovoljno duboko za istinom ili bar drugačijom slikom od većinskog shvatanja.

Jedno nerešivo i večito psihološko pitanje jeste vezano za samoubice i lišavanje sopstvenog života. Sagledajmo to ovako: život nije ni malo lak, uvek nudi silne i razne prepreke, i one uvek mogu biti zbog finansijskog stanja, tj. besparice, neuspeha u ljubavi i problema pronalaženja mesta za sebe u ovom kompleksnom svetu. Svaki problem je rešiv ako je neko stvarno odlučan da ga reši. Kada pogledate bolje, smrt je dosta laka stvar, može nastupiti prirodnim putem, ili nesrećom, i to svakog momenta, svi osećaji se gube i osoba prestaje da postoji, ili živi. Ako je život težak, i ne može svako da ga živi, a smrt laka i svako može da umre, logično objašnjenje je da su samoubice kukavice koje traže izlaz i lakši put odavde. Uopšte nije hrabrost odlučiti se na lišavanje sopstvenog života. Ne treba lupati glavom i tražiti smisao svemu ovome, ili se plašiti i dozvoliti sebi da zbog nečega ne želiš da živiš više, kad je život pun novih izbora. Ako skreneš levo, ne može da ti se desi ono što bi ti se desilo da si skrenuo desno. Sve je stvar izbora i sve je slučajnost, sam si tvorac svoje sreće ili patnje, a bol, razočaranje i ostalo će uvek postojati, sudbina ne postoji. Ili si slabić, ili svetu pokažeš zube, a mnogo je slabića koji su samo nahranili crve, a retki su izabrali da ih pamte i postanu večni.

Zapamti, jedini ko može izabrati da živi tvoj život si ti, a ti si vredan borbe i život je vredan borbe. Ostani svoj i ostani živ, izaberi da napraviš nešto od sebe, okani se tuđeg uticaja, protesta za život i ostalog. Najbolje ćeš protestovati za život time što ćeš zapravo živeti i biti srećan. „Pronaći život i čuvati ga do smrti, u našem je kukavičkom, okrutnom i bledunjavom društvu problem.” – Čarls Bukovski

Stefan Stanojević