„Jesen stiže, dunjo moja...“

I evo, već je došla. Čini mi se kao da sam još juče slavila krsnu slavu dvadesetog januara, a uskoro će nova slava.

Prebrzo je stigla jesen. Prebrzo prolazi vreme. Kiša pada već drugi dan. Dobuje po prozoru i podseća na pesme Đorđa Balaševića i Crvene jabuke. Kuku, padam u patetiku, ja koja sam antipatetična.

Zato neću o ljubavi. Ubija sa patetikom. Neću ni o visokoj politici.

Neka oni što primaju visoke plate misle na Srbe i Hrvate. I na zemlje trećeg sveta, čije stanovništvo Evropi smeta. Postadoh poeta iz čista mira, sa televizije neka muzika svira.

#nedavimobeograd, prava je tema. Za Beograđane muka i dilema.

Projekat „Beograd na vodi“ već mesecima budi u javnosti različita osećanja. Oni koji fanatično vole Premijera uvažavaju i brane ovaj projekat. Oni drugi, kojih je mnogo, mnogo  više bune se protiv Beograda na vodi.

Zemlja na kojoj treba da se grade zgrade, tržni centri, hoteli i svi ostali sadržaji, praktično su prodati za DŽ investitorima.

Nije izvršena restitucija ovog zemljišta. Nisu raseljene autobuska i železnička stanica.

Plan je da se sve izgradi za nekih 30 godina.

Ko garantuje da će ova vlast biti i dalje na vrhu za 30 godina?

Šta Beograd i Beograđani dobijaju od ovog projekta?

Zašto se građani ovog grada nisu pitali šta misle i šta predlažu kako treba da izgleda Beograd sa svojim rekama?

Mislim da se u ovoj zemlji građani ne pitaju za važne stvari. Izbori su samo farsa.

„Tamna je noć, zora nikako da svane“...“Svi čekamo neke bolje dane.“

Život nam prolazi u čekanju. Dok čekamo nerviramo se zbog neslobode medija. Juče je održan miting protiv gradnje „Beograda na vodi“ i policija je, kao nekad devedesetih, pokazivala svoju moć i brutalnost. Izveštaj sa protesta dala je samo jedna televizija, N1. Bravo za hrabrost urednicima te televizije!

Umesto da pišem o bogatoj jesenjoj pijaci, i o divnim jesenjima svadbama, izabrala sam sivilo naše svakodnevnice. Izvinjavam se zbog toga.

To sivilo je deo naše stvarnosti.

Loši projekti loše gradske uprave. Šarene laže vlasti za široke narodne mase.

Možda je ipak bolje da patetišem? Patetika i ljubav su ipak neke lepe stvari.

Utisaka mi je puna glava. Politika, paprike, pijaca, prehlada... Jesen 2015.

Odoh sada, neću više da mračim. Sledećeg puta ću da zračim. 

Rada Čeh