Kad bi meni dali jedan dan

Kad bi meni dali jedan dan, sigurno ne bih uspela da ostvarim svoj san, kao ni mnogi drugi poput mene, jer ne umem da gledam u oči i da lažem. Ne umem egoistično i po svaku cenu da isterujem svoje ciljeve i na masovnim grobnicama sopstvenih žrtava ih ostvarujem. Ne umem ni da se šminkam ili mažem, ne umem ni da se krijem iza plećatih i snažnih kada zagusti i kada isuviše lepljivi postanu prsti. Ne umem ni da pretim, da diktiram, da vladam i porobljavam. Ne umem ni da oduzima pa da ne vraćam, niti da u patetičnoj dramskoj pauzi i težinom i zastajkivanjem u govoru izjavljujem saučešća da bih stvorila paravan, da neukusno serviram uvek istu priču koja svojim ponavljenjem i učestalošću ispira mnoge mozgove, priču koja prkosi svim prirodnim zakonima i svakoj realnosti, priči od koje se smuči doručak što se rasteže na ručak i večeru zato što je teško, ali smo na odličnom putu oporavka, naravno zato što ćemo izumreti, a

mrtvima ne treba

aspirin ili

žalost,

pretpostavljam.

ali možda im treba kiša.

ne trebaju im cipele

već mesto za hodanje.

ne cigarete,

govore nam,

već mesto da

izgore...

***

nadam se

shvatićete da sam,

kada umrem,

dobio

najviše

moguće.

Ne umem da zahvalim mrtvim pesnicima: Čarlsu, Henriju, Erenestu, Voltu, Simi, Vladislavu, Stanislavu, Branku, Milošu, Ivi... Oprostite mi vi nenabrojani, trebalo bi mi pola života da vas ispišem, ali čini mi se da je scenario uvek isti, uvek pogreban, kao Posmrtne počasti.

Kad bi meni dali jedan dan, pokušala bih da vam vratim mozak i san, da vam vratim varu u bolje sutra, da vam vratim ukradeni osmeh i maštu i da vas slažem da će svet postati bolji, da će se sve preko noći promeniti, da će nas posetiti novi Mesija, da će religije, fanatizam i terorizam zauvek nestati, da ćemo se ponovo u boljem svetu roditi... Ali moja snaga je isuviše mala za takvu fantaziju. Nadam, se, čitaćete, vi koji ostanete i opstanete, vi koji sve progutate i izmutirate, vi koji preživite ovo naše što nekada bejaše. I ako vam se ikada ukaže prilika da vam poklone jedan novi dan, nemojte da bude sebičan, ne dajte da bude dvoličan, ne dopustite da postane haotičan i tragičan. Ne potrošite ga sami i samo na sebe. Molim vas!

Ana Radojčić