Kladionica

I'm gonna gamble this time, baby
bring my good gal home

gamblin' down in new orleans
gamblin' down on rampart street
well, I gamble in new orleans
gamble down on rampart street
I fell in love with a little ol' girl
and her name was peggy dee

I'm a gamblin' man
gamble from door to door
I'm a gamblin' man
gamble from door to door

yes, I'm gonna keep on gamblin'
my little girl don't love me no more

I'm a gambling man'
gamble from town to town
I'm a gambling man'
gamble from town to town

You know I can't never get lucky
to win my train fare home

Eric Sardinas - Gambling Man Blues

*****

Nikada nisam sebe smatrao za hazardera. Po bilo kom pitanju. Uvek sam preferirao sigurniju varijantu. Nešto što je realno. Jedina sigurna kinta bila je ona koju sam zaradiš. Naravno, ako imaš robovlasnika...ovaj...poslodavca koji ti za uloženi redovni, a često i prekovremeni rad redovno isplaćuje naknadu. Bez obzira da li je bazirana na realnoj vrednosti uloženog rada ili je jednaka zakonskom minimumu, pa eto, mora da se ispuni. Nažalost, u Srbistanu i to manje-više predstavlja sajens fikšn.

Mnogo puta sam od iskusnijih kolega čuo da „se ne živi od plate“ iako su oni imali poprilično veće zarade. Meni to nije bilo jasno. Ko,šta, kako? Mogao bih i ja da probam ako mi neko pokaže kako. Možda i ne bih. Moja plata, takva kakva je bila je redovna. Iz dva dela. Mogao sam da se „skrpim“ od prvog do prvog, pa čak i da nešto pretekne. Da se ostavi sa strane. Ne bi bilo loše, ako bi kinte bilo više, ali nisam bio nezajažljiv.

Nikada nisam uplatio loto. Možda sam, sveukupno, kupio 5-6 onih „greb-greb“ srećki. U Las Vegasu sam potrošio 7 dolara na slot mašini za pola minuta. U opštoj pomami kupovine akcija , pre 15ak godina, na berzi sam kupio 5 akcija nekog osiguravajućeg društva. Iste te akcije danas ,sveukupno, vrede oko 300 dinara. Izgleda da mi kocka nije naklonjena.

Kada se ostane bez redovnih primanja, počinju razmišljanja o velikoj lovi. Ceo dan sediš kod kuće, pa imaš prilično vremena da kontempliraš kako sa što manje napora zaraditi ultra veliku lovu. Mišn imposibl. Zanese se čovek tako. A zna se, da se u tzv. tranzicionim vremenima najveća lova okreće po raznoraznim kladionicama i kockarnicama. Od crveno/crnog na ruletu, do prognoziranja rezultata republičkih izbora. Mogućnosti za gubljenje kinte, koju nemaš, su neograničene.

Prvi put sam, pre godinu dana, kročio u kladionicu. Krenuo sa drugarom da uplati tiket. Čovek je iskusni poznalavac i analitičar fudbalskih dešavanja na svim kontinentima, u svim ligama. Dok sam ga čekao da ispiše tikete, odjednom me „zasvrbe“ 100 kinti iz zadnjeg džepa farmerki. Kad sam već tu, pa da ih potrošim. Uz kratka upustva o popunjavanju tiketa, uspeh da izaberem 6 fudbalskih utakmica. Naravno, da nisam uzeo u obzir moje poznavanje materije, koje se završilo 1991. kada je Zvezda bila prvak Evrope.

Posle burne noći, praćenja rezultata onlajn, shavtih da sam na uloženih 100, dobio nešto preko 2500 dinara. Neverovatno, kao da me je onaj odgore, konačno zakačio krajičkom oka. Da sam, bar, imao 100 eura da stavim. Kako bi to lepo bilo. Moj dragi prijatelj, iskusni kladioničar, me odmah spusti na zemlju sa čuvenom „početničkom srećom“. To me nije pokolebalo da, uredno, već godinu dana, 2-3 puta mesečno svratim u istu kladionicu, nasumično izaberem 5-6 utakmica i stavim, famoznih, 100 dinara, u nadi da ću ponovo uzeti kintu.

Šta misliš, da li sam nešto dobio?

 Mladen DJomla Kostić