Kralj Nole u kraljevskom gradu

Sticajem okolnosti, sam jebeni bog zna kakvih, dogodilo se da Kraljevo, ta po svim parametrima poslednja vukojebina na planeti, postane bojno polje teniserskog obračuna Srba i Hrvata, dva najveća antipoda u Kosmosu, a i šire. Postoji teorija (zavere) po kojoj je to osmišljeno da bi se težak nacionalistički naboj iz ne baš genocidnog domovinskog rata iz mnogoljudne prestonice potpuno otupeo u gradu izbeglih, prognanih i raseljenih gde svako bije bitku za život i savršeno ga boli rasplodni organ za debelo nafatirane heroje demokratski žute loptice-skočice. Nije tako. Ima i onih koji su mesecima, u očekivanju spektakla u svoje okrnjene kasice-svinjice sakupljali kusur preostao od kupljenog gnjecavog hleba i sirotinjske podriguše ne bi li od svojih zgrčenih usta uštedeli za komplet karata i posmatrali meč. No, voljom narodnih izabranika, a i nekih drugih, da svoje bližnje časte, a i švalerke zadovolje kompletima karata, dogodilo se da su takozvani prosti građani još jednom izvisili. Ali, a uvek ima neko ali, sam Novak Đoković je insistirao da se Kraljevčanima ipak omogući da besplatno posmatraju makar trening.
I, dogodilo se čudo u gradu koji je godinama tonući u žitko sivilo tranzicionog ludila prestao da liči na samog sebe, a onda najednom bljesnuo u svojoj raskošnoj domaćinskoj lepoti.

Kao na hodočašće, reka ljudi pohrlila je da vidi Noleta, tog novog srpskog Isusa, izbavitelja i iscelitelja. Stari i mladi, gladni i siti, u kolicima, na štakama, na nosilima, čak i oni neizlečivo bolesni, krenuli su u svoju poslednju šetnju ne bi li se napojili kosmičkom energijom najvećeg Srbina. Poskakuju, osramoćeni, bedni, poniženi, zarobljeni u svojim besmislenim i beskorisnim životima. Jer, Nole je otelotvorenje nove religije i novog pogleda na svet, on je nova tek otkrivena duša naroda, njegova suštinska ideja i njegov spas. I kao da se i nebo zbunilo pred ovim fenomenom puštajući Sunce u nedoba da snopovima svojih zraka dotakne napregnuta lica ljudi u kolonama koji hrle ka svom cilju. A cilj je, dakako, Nole. Idu oni, ošamućeni od uzbuđenja i zagledani u jednu tačku, idu da ga bar vide, da ga čuju, dotaknu, da se fotografišu sa njim, da dožive ekstazu novovernika u prisustvu njegove blagoslovene svetosti. Jer, Nole nije samo Nole, sportista sa reketom koji niže pobedu za pobedom ka svetskom vrhu. Ne. On je planina Ararat, talas Urala koji zapljuskuje obale naše tuge i sneg sa Karpata koji nam duh predaka vraća u krte krvne žile. On je div sazdan od one vulkanske materije univerzuma koja je samo gigantima svojstvena. On je, Njegoš, Karađorđe i Sveti Sava, jer je on sve u jednom i jedno u svemu. A iznad svega Nole je Srbin, to mitsko nebesko biće koje je sa orlovskih visina sišlo među uboge Srblje da ih prosvetli, obodri i ojača u neravnopravnoj borbi sa Novim svetskim poretkom, da im vrati veru u sebe i povede ih za sobom u još jednu seobu, ni u carstvo nebesko, ni bankarsko, već u život dostojan čoveka, pa makar bio i Srbin. Jer on, Nole, ima sve ono što oni nemaju ili ne žele da imaju.

Kada Nole govori, čak i kada psuje, to je kao kad zvezde padaju sa neba, a kad se on smeje kao da cirkusi beskrajnog blaženstva zapljuskuju naše usahle dušice sopstvenim suzama uzaludno zalivane. Kad on hoda kao da zvezde repatice pršte pod njegovim nike patikama. Jer, on je mag koji već svojim postojanjem menja ustaljena kosmička načela i tugu pretvara u osmeh, a očaj u ushićenje. On je uzor deci i uteha starima, svetlonosac i putovođa, jasnovidac i demijurg koji se ne može ne voleti. On je ono najljudskije u čoveku u kojem uvek jedan antičovek čuči. Najveći pesnik reketa i kompozitor ove čarobne igre. Nole je plava ljubičica i beli krin koji u baruštini cveta i svoj opojni miris daruje pčelama radilicama i trutovima. On je Novi Noje i jedro barke koja bi mogla da nas izbavi iz ovog potopa prostote i beščašća. On je Tesla iz čijeg reketa munje sevaju milionima pozitivno naelektrisanih vati. I nije čudo što ga vole, slave i obožavaju. Jer, Nole je sve ono što nismo mi, preziratelji sebe i sopstvenih života, pokorne sluge bahatih goniča. A Nole? E, Nole je Čovek!

Ivan Rajović