Kukanje je za kukavice

Čovek je biće koje se razvija kroz borbu i opstanak. Ne znam zašto je to tako, ali verujem da se to nikada neće promeniti. Život predstavlja neprestanu borbu, a mi predstavljamo borce, ratnike, igrače, učesnike. Postoje jasna pravila igre, a učesnicima je najpametnije da ta pravila što pre prihvate. Življenje postaje mnogo jednostavnije i prijatnije onog trenutka kada čovek shvati, i prihvati činjenicu da postojati znači boriti se, i da je to sasvim u redu. Svaki problem, prepreka ili bitka lakše se podnose kada čovek zna da sve ima svoju svrhu i da je sve što uđe u njegov život, ipak, za njegovo dobro, koliko god da ponekad uopšte tako ne deluje.

Čini mi se da je život beskrajni rat između čoveka i njegovih okolnosti. Bitke se samo ređaju, neke gubimo, neke dobijamo, ali se od nas uvek zahteva da se borimo, da idemo dalje, da ne odustajemo. Opcija da se neka bitka preskoči ili zaobiđe ne postoji. Ako se preskoči bitka preskače se i lekcija, a život to ne dopušta, verovatno jer je svrha ljudskog postojanja učenje, napredak, iskustvo.

Kad sam bila mlađa, smatrala sam da život nije fer. Nisam tražila da se rodim, niti da se borim, niti da učestvujem u bilo čemu. Osećala sam da sam primorana da živim, i da se batrgam, i mučim. Ovaj način razmišljanja pokupila sam negde na putu ka odrastanju. Zapravo, sad kad vratim film, vidim da su bili retki oni koji su razmišljali drugačije. „Život je takav, čupav i dlakav“. „Život je težak“. „Život je more, pučina crna…“ Kakav je to hendikep! Samo zato što si rođen na određenim prostorima. Mislim da je to zaista zastrašujuće. Generacije i generacije istrenirane su da veruju da je živeti teško, da mora biti mukotrpno, da je život kazna, da živimo u paklu, i ko zna šta još.

Znam kako je teško postojati sa ovakvim programom u kompjuteru. Bila sam i sama, nekada relativno davno, jedna od tih polurobotizovanih mučenika. I dan danas mi se okrene želudac, kad se samo setim. Mislim da ništa pametnije nisam mogla učiniti za sebe, svoje zdravlje i ljude oko sebe, od uklanjanja ovog štetnog programa. Taj program je poput virusa. Neprimetno se uvuče u sistem i lagano truje, zagađuje, uništava.Tvrdnju da je život težak ne podržavaju nikakvi fizički dokazi. To je samo stvar percepcije. Ako prepreke vidiš kao kaznu, naravno da će ti biti teško. Ali ako ih posmatraš kao šanse za nepredak i učenje, naravno da će ti biti mnogo lakše. Boriti se protiv životne struje, pružati otpor okolnostima, događajima, životnim lekcijama, donosi samo jedan rezultat – patnju. Otpor, u ovom slučaju, znači stagnaciju. Nijedno iskustvo nije beskorisno, koliko god da deluje strašno, teško, bolno, čak ružno. Često čovek nije u stanju to da sagleda. Sve što se stekne u borbi – izdržljivost, sposobnosti, znanje, mudrost, umeće strpljenja, hrabrost – neophodno je za ljudski razvoj. Nemojte to nikada zaboraviti, niti omalovažavati.

Da, život je borba, ali ljudi su stvoreni ratnici, maksimalno opremljeni da u toj borbi učestvuju. Štaviše, imaju sve preduslove da budu uspešni u tome, samo treba to da shvate. Ako stvarno želimo sebe da nazivamo ljudima, onda moramo, pod hitno, prestati da se žalimo i da kukumačemo, da se jadamo i proklinjemo sudbinu ili psujemo Boga. Ako sebe smatramo pametnim, hrabrim, sposobnim, u čemu je onda problem? Zašto nam onda smetaju prepreke, izazovi, problemi? Pa šta ako je nešto komplikovano ili zahteva puno rada i truda, ili mora puno da se uči ili planira? Imate li pametnija posla?

Kukanje je za kukavice. Žaljenje je za jadnike. Odustajanje je za gubitnike. Zar ne biste radije bili u rangu hrabrih, moćnih, uspešnih, izdržljivih, sposobnih? Zar ne biste radije s osmehom na licu prihvatili sve što vam život pruža, i time sebe stavili u rang pobednika?

Pokušajte da drugačije posmatrate svoj život. Počnite da u svemu pronalazite svrhu, školu, izazov. Ništa se ne dešava slučajno ili bez razloga. Za nešto vas priprema, negde vas vodi. A ako je teško, zapamtite – kada se završi, bićete jači, otporniji, snažniji, samouvereniji. I mene da život nije dobro očeličio, sigurno ne bih imala hrabrosti da vam ovo sve pišem. Zapravo, ne bih imala o čemu ni da vam pišem.

Bojan Čupić