Malo mudrosti o vitkosti

Lepo vreme, sunce i umerena temperatura su jedni od faktora koji nas mame i teraju na aktivnosti na otvorenom. Mnogi od nas svoj trening otpočinju zbog spremanja za leto ili zbog promene aktivnosti kojom se inače menjaju dnevne energije jednog tela. Ja praktikujem oba i dobar izgled i zdravlje. Uostalom, razlog nije bitan – najvažnije je da se trening radi pravilno bez suvišnog opterećenja tela i srca i bez prevelikog zamaranja.

Najuobičajeniji treninzi u prirodi su trčanje, vožnja bicikla, vožnja rolera, plivanje, tenis ili, meni omiljeni, badminton. Ali oni najefikasniji su oni koji puls dovode u optimalnu zonu za jačanje imuniteta i bržeg sagorevanja kalorija. Da bi se što bolje ocenila efikasnost treninga potrebna je redukcija ishrane. Znači, da bismo videli prve znake promene na našem lepom telu, koje će postati još lepše, zavisi od ishrane.  Veoma je bitno šta unosimo u organizam i na koji način kombinujemo različite namirnice.

Kada kažem zdrava ishrana, ne mislim da sad treba da izbacimo omiljene srpske grickalice kao što su čvarci, slanina, pečenje, sir, kajmak, švargla, jaja, ljuta, vino, podvarak, dimnjena kolenica, suvo meso, itd. Taman posla! Onda bi se desio smak sveta – a mi ne želimo to da se desi. Ja hoću da vam kažem kako da sve jestive blagodeti koristimo na pravi način i kako da naučimo da živimo sa sopstvenom dijetom koja neće štetiti našem organizmu.

Dijeta nije isto što i glad!

Kada čujemo reč dijeta mi odmah pomislimo na izgladnjivanje i da se tako najbolje mršavi. Ja moram malo da prkosim i da kažem da to nije istina.

Prvo moramo da razjasnimo šta znači pojam dijeta. U praksi se ovaj izraz najčešće koristi kojim se opisuje tačno određena količina i vrsta hrane kako bi se postigao neki cilj. Najčešći cilj je smanjivanje telesne mase, iako pojedini sportisti ponekad koriste određenu vrstu ishrane kako bi povećali telesnu masu,posebno mišiće. Dijeta se sprovodi kako iz zdravstvenih, tako i iz estetskih razloga.

Dijeta ne mora da bude strašna da bismo mi postigli cilj. Ali, pre nego što se upustimo u ovu avanturu sa hranom, bilo bi poželjno da svoju psihu pripremimo na ovakav potez. Za držanje bilo kakve dijete bitna je psihička spremnost, samopouzdanje, samokontrola i volja. Ukoliko se budemo opredelili za gladovanje, samo ćemo terati inat sebi i svom telu, a ako i dobijemo rat (par kila manje) bitku nećemo (kilogrami će se povratiti). Znači, svaku dijetu ili redukciju ishrane treba upotrebljavati na pravi način i postepeno.

Je li bitno jesti meso ili povrće? Da li je bitno da se zdravo hranimo ili zdravo da mislimo? Celo naše zdravlje zavisi od onoga što unesemo u organizam, ali bukvalno od hrane do misli. Dugovečni su oni koji vitalni i fizički i mentalno. Oni jedu polako, uživaju u svakom trenutku, zahvalni su svakoj namirnici, zahvalni su životu. Naravno da u mnogome pomaže i način ishrane – ne mešanje namirnica, sport, hobi, kvalitetno provedeno vreme, angažovanje na poslu, ali nije presudno. Presudan je trenutak življenja u sadašnjosti, iliti moć sadašnje trenutka. Da, dragi moji, to se zove mentalna dijeta. Kada dođemo do mentalnog stanja u kome celi uživamo u ukusu čokolade, ali tako da uživamo i postanemo imuni na spoljne faktore, onda smo zaista na vrhuncu moći sadašnjeg trenutka. Iz tog trenutka emitujemo vibracije koje automatski oblikuju našu budućnost, a to znači, ako pratimo sopstveno telo, jedemo onoliko koliko nam je zaista potrebno (bez prežderavanja), uživamo u tom trenutku, osećamo sreću zbog toga, tvrdim vam da se ne možemo ugojiti. Tada organizam ne prima vibracije tipa “jao ugojiću se”, već reaguje prijatno i usvaja.

Dakle, šta je potrebno da bismo bili vitki, a srećni?

Sport - naravno, hobi - naravno, jelo - naravno, srećne misli – apsolutno naravno. 

Ana Berbakov