Nikada bolje

Uvek mi je bio problem odgovoriti na pitanje koje i nije pitanje, koje se postavi tek reda radi i na koje se i ne očekuje odgovor, koje se upućuje umesto pozdrava; kako je? Ako bih rekao, dobro, moj slučajni sagovornik bi mogao pomisliti da ga lažem, jer iskreno, kome je danas dobro ili možda još i gore da sam postao deo članstva prilagođenih i iskoristio sve pogodnosti te pozicije.

Ako bih rekao kako mi je stvarno, kako se beznadežno osećam i kako ne znam kojim redosledom da nabrojim sve nagomilane probleme u svom životu, verujem da bih već sledećeg puta svog sagovornika koji mi ide u susret video kako užurbano prelazi ulicu kako bi izbegao susret sa mnom, jer kome je do tuđih briga kada ne zna kako na kraj i sa svojim izaći.

Sasvim slučajno desi se nešto što nisam očeikvao. Slušajući našeg premijera u jednoj od hiljadu njegovih beseda na jednom od mnogobrojnih slobodnih i nezavisnih medija slobodne nam, pravne i suverene države, iz konteksta njegovih mnogobrojnih poruka, odgovora i pitanja dođoh i do svog odgovora na pitanje koje sam sebi postavih za slučaj da mi to pitanje koje i nije pitanje neko postavi.

Sada znam; kada me neko pita kako je kako ću i odgovoriti.

Nikada bolje u istoriji, nikada bolje.

Jovica Živanović