Obećanje ludom radovanje

U životu se držim onoga: ne obećavaj ništa što ne možeš ispuniti. Kratko i jasno. Ne daj nikome lažnu nadu da ćeš nešto uraditi ako nemaš nameru da to i učiniš. Ili nemaš uslova, ma nebitno je... Ne razumem ljude koji olako daju obećanja, kao da to ništa ne znači. Ono što kažeš to moraš i da ispuniš, inače si obična nula od čoveka. Drugo je to kada ti se nešto ispreči pa ti nisi u mogućnosti da održiš datu reč -to se ne računa. Jbga, univerzum nekad baš zna da se poigra sa nama pa se dese neke stvari koje su van našeg domašaja. Ispreči ti se nešto i nisi u mogućnosti da uradiš onako kako si i obećao, ali ako imaš obraza uradićeš to čim pre. Ali ako ga nemaš, e to je druga stvar. Postoje ljudi čija reč ne vredi ni pišljiva boba. Nema nikakvu vrednost, jer se razbacuju obećanjima ko konfetama. Šta god da ih pitaš - nema problema! Sve će oni učiniti, ma nema šta da brinete. I onda kad baš na nešto računate: cvrc! Ispale vas samo tako, da ne znate šta vas je snašlo. Još ako ste računali na neku konkretnu pomoć od njih, a oni vas bezobzirno zaobiđu u širokom luku. Boli, zar ne? Tačnije, vređaju takvim ponašanjem i vas i vašu inteligenciju. Jer, kad čujete kakve izgovore imaju muka vas spopadne. Kad nešto obećaš to znači da neko računa na tebe. Računa na tvoju reč. Na tebe kao čoveka. Zato gledajte da to i ispunite. Ili bar da ne obećavate previše. Jer nije lepo lagati, jer i to je neka vrsta laži.

Marina Sabo