Oćutana ljubav

I ja sam našla idealnog ljubavnika, kad god bismo vodili ljubav bili smo jedno, ja njegova idealna polovina, on moja… vodili smo ljubav tridesetosam hiljada puta, ako ne toliko bar trideset hiljada, nežno, spontano i uvek novo.

Umro je... Ne, nestao je, rasparčao se, a želela sam dete, zar samo jedno dete, ne znam, mogu li da biram kao što sam birala njega. Shvatila sam da ljubeći druge moje usne ne bride… one su stvorene samo za njegove.

Bojim se našeg prvog poljupca, bojim se toliko da mi srce udara sve jače… Jače nego prvi put. Shvatila sam da ako ode sad, ako ode posle i ne vrati se nikad, čak i da ne vidim njegove usne, usne moje brideće kao prvi put.

Od njega me ništa nije mimoišlo, ni nesanica ni greh, ni reči koje je prosuo po meni one noći kada je otišao, u mojim očima umro… U istim očima dugih gledanja, sada opuštene od plakanja i neispavane od ispričanog sna koji se dugo u zoru lepio na usnama. 

Ana Berbakov