Otuđivanje

Ljudi se polako ali sigurno otuđuju jedni od drugih. Zaokupljeni sve većim brojem problema, najčešće vezanim za porodicu i golu egzistenciju ljudi nemaju više vremena ni zašta: ni za sebe, ni za najmilije, a kamoli za neka češća viđanja sa prijateljima. I nije samo vreme problem, problem su i pare. U stvari, pare su veliki problem, neki bi rekli i najveći! Jer, ti da izađeš moraš. Prvo da se koliko toliko središ (pogotovo ako si žensko, ali nećemo u detalje, jer svi znamo da ženi za izlazak treba brdo stvari, a to košta). Ok, i da to sređivanje nije neki trošak, na mesto sastanka ti moraš nekako da stigneš... Znači trebaju ti pare za prevoz:

- busom (jeftinija, ali grozna varijanta)

- ili pare za benzin ako ste srećnik koji ima kola (skuplja ali daleko udobnija varijanta)

Idemo dalje…

Dakle, stigli ste na mesto sastanka u koliko toliko jednom komadu, kad eto postavlja se pitanje gde sesti i popiti neko pićence a da posle ne padnete u nesvest kad vidite račun. Kafa košta ko da je brana i ručno mlevena rukama mladih devica Brazila, pivo ko da je od zlata pravljeno, a ne od hmelja, a o sokovima nećemo ni da pričamo. U proseku jedna tura pića ko jedan bolji ručak, ali šta je tu je.

Kad spomenusmo ručak, šta ako ogladnite? Ne ide piće na prazan stomak, je l da?

Tu imate par mogućnosti:

- da prođete jeftinije, što znači da na ulici kupite nešto da pojedete onako brzo s nogu.

- ili skuplje, tj. da sednete negde i jedete ko čovek.

Posle klope opet ide neko pićence i novo padanje u nesvest od računa. Na kraju, vraćate se kući veseli, što od druženja što od pića, ali vidno olakšani za neki keš. Bilo vam je lepo, ali skoro nećete to ponoviti. Ne zato što ste cicija, nego zato što vaš novčanik jasno i glasno kaže:  “Ne može! Nema više!”

Naravno da postoji i ona varijanta kada kupite dvolitru piva i sednete sa društvom u obližnji parkić, ali priznaćete da to može samo ako ste mlađi i neozbiljni.. Nekako baš i ne ide da u odelu ili nekoj boljoj haljini sedite i pijete iz flaše. Ipak, sve u skladu sa svojim godinama. Okej, ovo je bilo malo šaljivije napisano, ali u suštini pare jesu veliki problem što se ljudi otuđuju jedni od drugih. Teško je doći do njih, a potroše se brzinom svetlosti. Čak i brže što se mene tiče.

A potrebne su ti da kupiš detetu patike, pa jao nove farmerke, pa škola traži ovo, pa škola zahteva ono, a gde je struja tu su i komunalije… Kako? Odakle bre? Briga za brigom, teret na dušu. Nema se vremena ni za kuknjavu, a kamoli druženje. A, ako ćemo iskreno ljudi ni ne vole da slušaju tuđe probleme, dosta im i njihovih.

Kad nemaš para nemaš ni prijatelja. Tužno, ali istinito. Toliko puta u praksi dokazano da ni ne vredi dokazivati kako to nije tačno. I tako… Ljudi su postali samo prolaznici kroz naš život, malo je onih koji imaju snage da ostanu uz nas i zasluže epitet prijatelja.

Marina Sabo