P o s e t i o c i

Napokon se dogodilo! Većina ozbiljnih naučnika, vođeni proračunima verovatnoće, događaj je dočekala smireno sa već razrađenim planovima o načinima komuniciranja i gotovim scenarijima ponašanja u zavisnosti od situacije. Većina vernika je pak vođena svojim  ograničenim saznanjima reagovala užasnuto na događaj i pohrlila svak’ u svoje bogomolje i hramove da igraju ,,gluvih telefona" svak’ sa svojim imaginarnim prijateljima. To je zaista najznačajniji događaj od nastanka života na Zemlji do danas i to je događaj koji bez razlike na sve naše različitosti na planetarnom nivou ima jednako značajan uticaj na svet. Napredna vanzemaljska civilizacija je poslala tim svojih stručnjaka da prouči planetu Zemlju i njene stanovnike.

Pošto su vrlo brzo uvideli koji oblik života ,,vlada" planetom, uljudno su se predstavili, uverili one naučnike koji su ih i očekivali da su miroljubivi i da im je jedini zadatak da prošire svoja znanja o svetovima daleko od njihovog, bez ikakvog uplitanja u ustaljene aktivnosti proučavanih subjekata. Došli su na neko vreme i otići će kada završe svoju misiju.

Vremenom smo se skoro svi navikli na obris njihovog matičnog broda visoko na Zemaljskom nebu, na njihove bešumne bespilotne letelice, podmorske i podzemne sonde. Nikom nisu smetale, vredno su skupljale uzorke svega i svačega, pravile fotografije i audio-video zapise, dok je čovečanstvo, uvereno u njihovo nemešanje nastavilo po starom.

Kada su jednoga dana sve te spravice prestale sa radom i nestale iz vidokruga vrativši se natrag, na onaj ogromni svemirski brod, čija se kontura nepromenjeno ocrtavala na nebu, zebnja se vratila u srca zemljana. Šta sledi? Da li će se aktivnosti vanzemaljaca nastaviti, da li će održati obećanje i bez uplitanja u istoriju otići dalje u svemir na neku novu misiju? Mnoga pitanja su nam prolazila kroz glave.

Odgovor je stigao brže nego što je iko očekivao:

,,Stanovnici planete koju nazivate Zemlja,

Iako ste u svojoj primitivnoj svesti potpuno nesvesni značaja svojih samouništavajućih postupaka, naša misija će Vam ovog puta ipak skrenuti pažnju na neke od univerzalnih idiotizama koje činite jedni drugima. Već posedujete alternativne tehnologije, ali vi i dalje ubijate jedni druge zbog nafte. Poznajete dobro načine proizvodnje hrane i dok se na jednom delu planete razboljevate od preteranog hranjenja, na drugom umirete zbog nedostatka iste. Uspešno ste stavili pod kontrolu bolesti koje su vas vekovima desetkovale, da bi danas oklevali da se vakcinišete. Ne poštujete vazduh koji dišete i bez koga ne možete, vodu koju pijete i bez koje ne možete. Skloni ste uništavanju svega čega se dotaknete. Za opravdanje sopstvene gluposti izmislili ste različitosti, pored dokazane genetske indentičnosti, u vidu rasa, nacija, religija...

Ali vaš najveći greh je strah od novog, strah od učenja, strah od znanja. Zato i birate najgore među sobom da vam budu vođe.

Ako ne počnete da poštujete svoju planetu i naučite da važne odluke prepustite najboljima među vama, verovatno se nećemo sresti pri našoj narednoj poseti. Neće vas ni biti. Ostavićete za sobom ozbiljno ranjenu, ali ne i mrtvu planetu. Prirodni ciklusi će je vratiti u pređašnje stanje raskošnog diverziteta vrlo brzo i daće šansu nekoj drugoj vrsti da tu dostiže svoj vrhunac.

Sa dubokim nepoštovanjem prema vama kao vrsti, napuštamo ovaj beznačajni kutak kosmosa."

Oni odoše, a mi onda opet sve po starom... Manjina u škole, većina u bogomolje, a svi, baš svi...u pičku lepu materinu.

Nenad Marinković