Planovi za budućnost

Mozak pored kompa i nezdrava klopa
za slabiće uvek svuda jeftinoga dopa
za uporne auto, al' je skupa čorba
20 kinti tiket je, vaskrsao Sloba

Perspektiva, perspektiva
perspektiva nam je jeftina cigara
perspektiva, perspektiva
perspektiva iz dragstora piva

S.A.R.S. - Perspektiva

*****

Evo ovako. Nova godina, novi planovi. Godine prolaze, a nažalost, ne postajem mlađi. Treba smisliti nekakav plan za vreme koje dolazi. Trebalo bi obratiti pažnju na budućnost. Bez obzira što niko ne zna , šta ona donosi. Ne bi bilo loše da se udam bogato i tako rešim gomilu sadašnjih, kao i potencijalnih problema koji se daju očekivati. S obzirom na dosadašnja iskustva sa “regularnim” pripadnicama ženskog pola, ova opcija je realna kao i to da Liverpul dobije utakmicu kada uplatim tiket na “crvene đavole”. Dakle, nikakva. Tako da kao opcija ostaju dve mogućnosti: A i B.

A.

Ostanak u Srbistanu. Zajebanija opcija. Bez (velike) perspektive. Prelazak u male privrednike jedini i slabašan način da nekako držiš nos iznad vode kako bi disao. Najbolje radiš, kada si sam svoj gazda. Znaš za koga i zbog čega prolivaš krv, suze i znoj. Čak i prekovremeno. Prelazim u ugostitelje. Otvaram pab. Za goste, za svoju dušu. Prodajem svu svoju, skromnu, pokretnu imovinu (pošto nepokretnu ne posedujem) i sa ortakom ulazim u priču. Imam spremno ime. Pab “Bela butina”. Nemoj slučajno da si se usudio da mi mazneš ime. Vrhunsko ime za pab, pored njega imao samo još jedno u opticaju, ali me je pretekao vlasnik podruma pića koji se zove MILF. Da, stvarno se tako zove, piše u APR-u. Poenta priče je napraviti potpuni ugođaj engleskog paba, sa pristupačnim cenama pića i grickalica za potencijalne goste. Neće biti komercijale, znači ništa tipa Jelen, Staropramen, Beks, Nikšićko. Kao ni Lav, Merak, Hajneken,Tuborg. Samo blaga ekskluziva. Neću da ti otkrivam sve u detalje. Biće i pravi džuboks. A vikednom DJ. Vrhunski rokenrol. Domaći i strani. Očekujem te na otvaranju. Ako ova opcija propadne imam ponudu za otvaranje fetiš kluba. O tome drugom prilikom.

B.

Odlazak iz Srbistana. Realnija opcija. Nije nešto blistava prespektiva, ali je bar je ima. Za razliku od varijante  A. Tu nema mnogo biranja, nisi sam svoj šef. Teško da će mi nos biti iznad površine vode, šta je, tu je. Posao će biti vezan ponovo za ugotiteljstvo. Konkretnije za pranje prljavih čaša i sudova. Svaki početak je težak. Prodajem svu svoju, skromnu, pokretnu imovinu (pošto nepokretnu ne posedujem) i kupujem kartu u jednom pravcu. Vizu sam obezbedio na vreme. Brižni roditelji mi kažu da sudove mogu da perem i ovde. Sasvim tačno, jedino što “tamo” od tog pranja mogu da platim račune i hranu. Smeštaj za početak imam za dž kod ortaka koji je na vreme “namirisao” budućnost i zapalio. Postoji opcija da se udam… Ovaj put “za papire”. Sad but true. Još da imam 20 i kusur godina, gde bi mi bio kraj.

Realno gledano, obe opcije su loše. Treba izabrati manje od dva zla. Pitanje je koje je manje. Da li treba verovati (premijeru ili nekome posle njega) u/za bolju budućnost, ili se okrenuti, zatvoriti sva vrata iza sebe i pustiti da godine ostatka života protiču na nekom drugom mestu? Kako neko reče: “Volim Srbiju…zato i idem.” Samo mi je žao domaćih klinaca kojima život tek počinje. Jebi ga.

 Mladen DJomla Kostić