Pogled odozgo

Danas, više nego ikada, čini mi se, ima smisla jedna moja misao, da je, generalno, u životu gubljenje vremena biti negativan, imati negativne emocije, ponašanje, namere. Bez obzira na životne okolnosti, jedini način da opstanemo kao ljudi je oslobađati se svih vrsta negativnosti koje rastu u nekima više nego ikada. Da, šta smo vremenom posejali, to ćemo i da žanjemo. Mislim na svakog od nas. Evo, ne kritikujem, ne vređam, sve razumem i mogu da shvatim i neću nikoga da okrivljujem. Ova vremena pokušavam da preživim kao i ostali, najviše duhom.

Život je neminovan, kao i smrt. Hoću za života da budem sopstveno najbolje izdanje, ali ne tako što ću gaziti druge, grabiti nenormalno, biti u panici, netolerantna ili ne daj bože, zla. Bogu hvala, moje misli i osećanja vibriraju mnogo više od toga, naučila sam da volim sebe, naučila sam da je empatija najvrednije ljudsko osećanje, da je lepa reč lek, iskreno saosećanje melem i dok je nekome nešto nevažna sitnica dotle je drugome to isto spas i najvažnija stvar na svetu. Naučila sam da gledam, shvatam i prihvatam svu različitost životnih formi.

Rođeni smo različiti, u različitim sredinama, mogućnostima, materijalnim bogatstvima, sa različitim nivoima mentalno-emotivnih svetova. Svako je tako poseban i važan. Bilo bi lepo priznati sebe sebi ko god da si. U toj istini leži snaga tvog bića.

Da li onaj koji prezire zna ko je? Da li je ponosan na to? Da li onaj koji mrzi, misli da greši što mrzi? Da li onaj ko misli da ima moć zna šta jeste prava moć? Tužno što postoje ljudi koji nisu i nikada neće biti ljudi.

Budi svestan sebe. Probudi čoveka u sebi. Budi sebi najbolje  izdanje. Da li je moguće biti čovek bez ljubavi? 

Uz ljubav idu i patnja i bol i poniženje, kao tamne senke tuđeg zla. Oprosti onima koji ne mogu da dosegnu najbolji deo sebe, budi svoj, budi čovek, voli!

Rođeni smo da bi bili slobodni, ali sloboda je u ljubavi i kreativnosti, sve ostalo je nesloboda i zabluda.