Pogledaj gde smo

Ako se nađeš na ulici, osvrni se oko sebe. Baci pogled na prolaznike, vozila, trafike, prodavnice, ćoškove... Ne moraš nigde da se informišeš, čitaš o stanju u društvu, ekonomiji, politici, ne mora niko ništa da ti kaže. Ako imaš bar malo mozga i svesti, videćeš da smo u teškom kurcu. Pogledaj njihove face, uplašeni su, izgubljeni, prazni, umorni, ma mrtvi su. Zar želiš takav da budeš? Naravno da ne želiš. Onda preduzmi nešto, ne moraš da propovedaš na Trgu ili u nekom podrumu, prvo počni od sebe, pomozi sebi, da bi pomogao nekom drugom. Ali pusti ih ako ne žele, zašto bi ti morao da menjaš svačiju svest? Pusti ih, ako su odabrali da budu pacovi u lavirintu. Nemoj čak ni da ih mrziš, samo ih se kloni, nađi svoje ljude, a ako radiš pravu stvar, pravi ljudi naći će tebe. Ako živiš u Srbiji, svuda oko sebe imaš znakove koji ukazuju na pogrešne stvari koje treba da izbegavaš. Bilbordi, trafo-stanice, zgrade, prolazi, sa facama političara i strankama, žuta štampa puna gluposti, koje više ne završe ni kao sredstvo za brisanje dupeta, ljudi koji gutaju tablete i posećuju lekare i psihijatre češće nego svoje roditelje i rodbinu, brdo jeftinih, prolaznih ljudi, kojima u očima ne sija ništa, a pogledi su im prazniji od frižidera prosečnog srpskog radnika, itd.

Ti budi drugačiji, teži je to put, mnogo teži, ali stvarno ćeš biti zadovoljan samim sobom, bićeš podnošljiv sebi, a ako izguraš do kraja, bićeš srećan i miran, a to je nekako i cilj. Nisu oni srećni, budi ubeđen u to. Ti automobili, kuće, novac, jeftine žene... Ti ljudi imaju više kompleksa nego kilograma. Oni su zavidni, pakosni, glupi i plitki. Više paze na svoj izgled nego na to kakvi su ljudi, a samim tim osudili su sebe na smrt. Svet je postao jako trulo i idiotsko mesto, gde većina idiota veliča druge idiote, veruju marketingu, medijima, političarima, zagrizu neki mamac o ”boljem životu”, ustvari žive brzo, nesrećno, i upecani su u mrežu iz koje se jako teško ispliva. Njihovo prosto postojanje je sramota da bi se nazvalo životom.

Opet ću reći, pokušaj da popričaš sa ljudima, pokušaj da im pokažeš koje su prave stvari svojim ponašanjem, pojavom i pričom, to je najbolja revolucija, ona koja kreće iz pojedinca. Ako žele da nastave svoje idiotsko postojanje, nemoj ih mrzeti, pusti ih. Ali nekako uvek dolazi do problema iz tog razloga što ti ljudi, neuki za život, pokušavaju da se bave stvarima koje nisu za njih. Onda imaš kretene koji stvarno MISLE da rade dobru muziku, da stvarno žive, da dobro pišu, pa pokušaju da budu pisci, ili muzičari, a glupa masa ih prihvati. Takvi koče prave koji imaju toliko nedoumica i ponekad im fali samopouzdanja da bi isplivali, a glupi, zatucani ljudi gotovo uvek su sigurni da rade dobru stvar i nemaju nikakva pitanja o kvalitetu onog što rade. Ni njih ne mrzi, već svojim radom pokušaj da oboriš njihov isfolirani, lažni.

Uvek će postojati takvi da bi držali balans i da bi ti utvrdio svoje kvalitete i prave stvari. Sve je tu sa nekim razlogom, svima nam je dato da izaberemo, a ako su oni izabrali pogrešno, ne moraš i ti. Mnogo mudriji i veći ljudi su živeli i hodali ovim svetom, njih možeš da pronađeš u galerijama, bibliotekama, filharmonijama, pločama, kasetama... Umeju oni da pomognu ako nemaš podršku svoje okoline. Nikoga ne kopiraj, posluži se nečijim znanjem i nadogradi dobre stvari svojoj ličnosti, budi karakter. Izdrži, lako je predati se i umreti. Danas sve košta, fizička smrt je skupa, samoubistvo je skupo, lekovi, psihijatar, sahrana... Duševna smrt je najskuplja, košta te duše, osećanja i tvoje čovečnosti, a živeti je besplatno. Nažalost, to ne ume svako. Ne veruj ni u ovo što čitaš, jednostavno izađi napolje. Stvarno ti se potpuno sviđa tvoje okruženje? Ako ti se sviđa, u redu, nešto ti fali, vrati se kad budeš ukapirao neke stvari. 

Stefan Stanojević