Pokušala sam

Ne mogu više da živim kako vi želite. Ispraznili ste me... Napravili od mene tužnu ženu. Niste vredni toga. Niste vredni mog truda. Vi ste prokleti i mene ste prokleli... Neću vam vraćati istom merom. Neću da zbog vas moram usta prati sapunom. Neću da se prljam. Nikada nisam bila diplomata. Nikada nisam znala da ućutim kad treba. Teško je meni da začepim svoju gubicu. Sada sam odlučila, izbrojala do deset, sabrala dva i dva... Moj glas niste nikada čuli. Sada vam dajem svoju tišinu. Ne menjam više sebe. Dala sam ceo paket... Niste znali šta i kako sa njim. Očekivala sam... Više ne... Sada živim iz dana u dan. Bili ste moje sve... Rizikovala sam da ostanem bez srca, bez sebe... Više ne. Umorila sam se. Sada sam zaista dobro. ovo pišem samo zbog sebe. I kad dobiješ, treba pokazati zahvalnost. I kad izgubiš, opet treba reći ”Hvala!”. Poklanjam vam svoju poeziju... Samo za vas.... Inspiracijo moja.

Od ovog jutra, ja svet posmatram drugačijim očima. Videću van vremena i prostora. Gledaću izvan svih granica, tamo gde me misli odnesu. Neću više slepo stajati, za one koji nikada nisu bili tu za mene. Sveci, koji su samo pričalio grehovima drugih. Ne namećem nikome ništa, svi imamo slobodnu volju. Da živimo u oblicima, koje smo izabrali. Hvala onima što me ne osuđuju. Hvala onima što me poštuju. Hvala onima sa kojima se, moje misli dodiruju. Naši pogledi, su izjave ljubavi, izjave poštovanja i verovanja. Prihvatam sve svoje snove i iluzije. Sve su to pokloni, koje sam dobila a nisam tražila. Od ovog jutra, ja svet gledam Sad shvatam šta želim i dobiću ono što želim! drugačijim očima. Nema više mrlja u mom pogledu. I niko, i ništa, neće prljati moj pogled. Sve, pre ili kasnije nestane... Čak i oni koji to nisu očekivali. I njima hvala... Od njihove zloće, ja postala sam jača. Nisu me ubili, samo mi zbog plača, pogled sad bistriji. Za kraj sam donela iznenađenje. Sad imam na svet novo viđenje. Nisam više slepa. Probudila sam gnev u sebi, da bi pobedila vaše “vrline”. Došla sam do tačke, kada sam upitala sebe: “Kome ja ovo činim?” Ne svetim se, samo odlazim... Odlazim sa novim pogledom... I kažem dosta!

Nemojte biti iznenađeni. Upitajte se “Zašto?” Možda sam želela previše... Možda sam se previše i nadala... Možda sam previše verovala... Ali za mene ništa dobro nije previše. Ljubav nije samoća. Ljubav nije ćutanje i tajna. Pokušala sam da shvatim. Pokušala da razumem. Pokušala da oprostim. Pokušala sve... Zato sada odlazim.

Sad shvatam šta želim i dobiću ono što želim! 

Zorica Zoja Mladenović