Ratovi spolja, ratovi iznutra

Svi znamo da čovek poseduje ego. Ono što još nije naučno dokazano, a sumnja se stotinama, ako ne i hiljadama godina, je da čovek poseduje i dušu. Za mene duša je realna kao i sve ostalo što postoji. I, po meni, u nama se konstantno odvija rat između Duše i Ega, preko grbače Razuma.

Ja svoju dušu osećam, dobro je poznajem i uvažavam njenu iskonsku mudrost, snagu i dobrotu, koju spoznajem uz pomoć svoje intuicije. Razum stoji između ova dva zakleta neprijatelja. Mada, Ego često ume opasno da zajaši Razum i oslepi ga da ne primeti Dušu i njene suptilne poruke. Ego je oličenje materijalnog sveta. On ne poštuje ništa što nema podršku nauke, medicine ili bar nekakvog fizičkog dokaza. On voli akciju, takmičenje, pobedu, nadmoć, rad, red i disciplinu. Njemu je bitno ko šta misli, kakav je utisak na okolinu ostavio, da li je prihvaćen u društvu ili ne. Najveći prioriteti su mu status, uspeh i materijalno stanje. Mrzi sve koji su „bolji“ ili „jači“ od njega i ne podnosi poraz, pad, zastoj.

Duša je sve suprotno od toga. Ona voli odmor i razonodu, molitvu, šetnju, kao i druženje sa prirodom i životinjama. Ona voli blagu, bogatu muziku i umetnost svake vrste. Ona ne mari za statuse, niti količinu novca kojom čovek raspolaže. Ona ne pati ni za čim sem da se ostvari. Ponekad mislim da je duša sve ono što čoveka čini humanim, dobroćudnim, blagim, spokojnim, srećnim i zdravim. Duša je čovekova veza sa nekim drugim svetom takozanim duhovnim, kojeg ovaj nije u stanju da detektuje niti jednim svojim čulom, ali je itekako u stanju da ga oseti. Nema tog živog stvora koji nikada nije primetio prisustvo nekakve više sile. To su one instance kada rešenje dođe samo od sebe. Kada se desi čudo. Kada pričamo o slučajnostima. Kada se desi nešto neverovatno. Kada osetimo prst sudbine. Nema te osobe koja nije na svojoj koži osetila višu silu na delu. Viša sila nađe načina da svakom pokaže svoje lice, a kako će ovaj na to reagovati često odredi dalji tok i kvalitet ostatka njegovog života.

Razum je u ovoj priči poprilično nagrabusio. On je večno razapet između Duše i Ega, i konstantno mora da bira kome će stati na stranu. Mene je to dugo bunilo. Kad sam bila mlađa mislila sam, zašto bi razum uopšte i uzimao Dušine zahteve u obzir, oni ne donose profit, ni dobrobit. A sada ne mogu da shvatim zašto Razum i sekunde razmišlja o polu-idiotskim zahtevima Ega.  Ono što sam skoro otkrila je da je Ego neviđeno podmukao i lukav. On po Razumu babra skoro isključivo kada ovaj ne obraća pažnju. Dok se čovek osvesti, ovaj potuljeni igrač već je napravio dar-mar. On voli da neprimetno ukrade vašu pažnju kada ste vi okupirani nečim drugim, recimo, poslom, vožnjom, pranjem sudova, čitanjem ili uređivanjem dvorišta. Deo pažnje naravno morate posvetiti onome što radite, a drugi deo Ego će napadati, kinjiti i preispitivati, dokle god ga čovek u tome ne uhvati.

Kada Ego sasvim pretera i uzburka celo telo, zdravlje i psihu, Duša konačno nema drugog izbora nego da krene u rat, ne bi li Ega makar malo oslabila, ako već ne može da ga zarobi ili uništi. To je često momenat kada se čovek fizički razboli. Duša treba mirovanje, punu pažnju, i tišinu da bi nagovorila Razum da joj se u ratnim vremenima nađe pri ruci. Njegov je zadatak da skupi i pripremi trupe potrebne za iscrpljujuću borbu. U pomoć poziva veru, ljubav, smirenje, poverenje, strpljenje, oprost, samilost, izdržljivost, humor, mudrost, upornost, kreativnost, inspiraciju, vedrinu, molitvu, hrabrost, optimizam, entuzijazam i volju. Doduše i Ego u svojim trupama ima vrlo moćne ratnike - mržnju, ljubomoru, ponos, sujetu, strahove, sumnju, pesimizam, odustajanje, zavist, osudu, kritiku, vređanje, ljutnju, izgovore i kukavičluk. Možda bi ovo i bila ravnopravna borba, jer snažne su podjendako obe vojske, ali Duša ima jednog tajnog, sasvim neprimetnog i nevidljivog, ali izuzetno moćnog saveznika. Nju napaja, hrani, podržava i čuva niko drugi do sam Izvor života. Na Egovoj strani stoji samo čovek, sa svim svojim nedostacima, manama i slabostima.

Svaki put kada dopustite da Ego dobije još jednu bitku protiv Duše, bićete još bliži bolesti, bedi, bolu, smrti. Hranite svoju dušu, ona je jedina postojana u ovom promenljivom svetu. Zaboravite šta vaše oči vide i vaše uči čuju, zaboravite sve što ste dosad naučili, oslušnite sebe iznutra. Čućete nešto što ste mislili da više ne postoji. A ako vam je sada opasno proradio Ego, očekujte da budete bolesni i u krevetu za koji dan. Možda ćete onda poverovati u moje reči, i sledeći put stati na stranu Duše.

Bojan Čupić